БЕСПЛАТНИ УЏБЕНИЦИ: Решење за ђаке у Србији или “кршење ауторских права”

Александар Кавчић, професор Карнеги Мелон универзитета и оснивач фондације “Алек Кавчић” и професор Иван Перић, директор развоја издавачке куће “Клет” супротставили су своја мишљења у “Прессингу” о бесплатним онлајн уџбеницима које је фондација поставила на сајту бесплатнабиблиотека.цом, пише Н1.

Док Кавчић каже да су показали да бар књиге за школу могу да буду бесплатне, Перић тврди да њихово штампање кошта више. Додаје да фондација крши ауторска права, што Кавчић негира и поручује – ако је то превара, ухапсиће ме у Америци, где фондација ради, јер тамо тек воде рачуна о ауторским правима.

Перић каже да и када је он ишао у школу уџбеници нису били бесплатни, иако образовање јесте било.

„Закон каже да школовање државно у Србији треба да буде бесплатно, имамо једно тржиште уџбеника које је наводно слободно, а на том тржишту родитељ не бира уџбенике него бира наставник, директор… И томе је дошао крај. Показали смо да уџбеници, бар тај део школовања, може да буде бесплатан“, наводи Кавчић. Он каже да тако нешто није било могуће пре 40 година (кад је су обојица ишли у школу), јер није постојала технологија за то, док данас постоји (интернет), истичући да је то оно што се зове прогрес.

Шта је суштинска идеја фондације?

Упитан шта је суштинска идеја фондације, Кавчић је рекао да постоје два модела – да неко (фирма, фондација, компанија) финансира израду уџбеника, плати ауторе, лекторе, уредника, дакле плати уџбеник и стави на интернет, а други модел је откупити права издавача да се неки уџбеник стави на интернет.

Он наводи да на сајту нису само уџбеници Завода за уџбенике и да има и домаћих приватних издавача. И додаје да су друга правила на сајту која важе за државног издавача, а друга за приватног (уџбеник Техника и технологија за 7. разред).

Перић, с друге стране, наводи да има „много спорних ствари“ кад је у питању Кавчићева идеја. Наводи да је постављена неколицина уџбеника, да недостају многи и да су пуштени у етар ПДФ формати, што, каже „није ништа ново“. Ми то већ годинама имамо на сајту – бесплатне ПДФ-ове које људи могу да погледају и то нама служи само у промотивне сврхе, да наставници виде какве уџбенике имамо, рекао је.

“Скупље штампати ПДФ него купити књигу”

Перић истиче да је проблем са ПДФ форматима што нису добар материјал и дидактичко средство за употребу у настави. „Нити могу да се користе на таблету адекватно, нити на смартфону… Без штампаног уџбеника замислите ученике првог, другог разреда…“ Наводи да ће бити скупље штампање ПДФ формата уз повез и остало, него књига. Тврди да 3.000 динара кошта штампање Заводове физике – од 100 страна, у боји, док 750 динара кошта та штампана књига.

С друге стране, Кавчић каже да уџбеници Клета, који су у ПДФ-у на њиховом сајту и о којима говори Перић, не могу да се „скину“ и одштампају. Овде се маркетинг врши професору, а родитељ то мора да плати, ту се енормно профитира, тврди Кавчић. Упитао је Перића да ли је овде слободно тржиште, а на потврдан одговор је рекао: „Може ли неко на том тржишту да понуди цену од нула динара? Ето то смо и урадили“.

Перић је рекао да Кавчићева фондација није открила „топлу воду“, а да ће се тек видети да ли ће је неко тужити за ауторска права, тврдећи да „су илегално радили, јер су поставили Заводове уџбенике, а да нису питали ауторе“. Кавчић на то одговара да фондација оперише и у САД и у Србији и да ако је нешто илегалн – да ће бити тужени „и у Америци где тек не могу да с изврдају ауторска права“.

„Завод је дао право да се ти уџбеници поставе на интернет. Фондација је купила штампана издања од Завода, десетине хиљада уџбеника, које ће бесплатно делити основцима по школама у Србији. Аутори су задовољени тиме, Завод је продао по малопродајним ценама и дозволио да се маркетинг тих уџбеника ради у ПДФ на интернету. То је све легално. И аутори ће добити од Завода, по својим уговорима са Заводом, свој новац“, навео је Кавчић.

Колико коштају уџбеници?

Перић је навео да уџбеници (Клета) коштају од 500 до 900 динара, додајући да у уџбеницима треба платити ауторска права – и за музичке композиције, композиторе, текстописце и аранжере што, како он оцењује, Кавчић не зна, „јер се никада није тиме бавио“. Наводи да ће једнога дана Кавчић морати да плати ауторска права, па ће видети, каже, колико ће га то коштати.

Кавчић наводи да је то једнократни трошак који фондација може да издржи. „Милион евра је довољно да се направе сви уџбеници за основну школу и да се поставе на сајт“, каже Кавчић. Перић тврди да је то немогуће.

На констатацију да школе имају право да одаберу уџбенике, Кавчић каже да им је намера да различите уџбенике постављају на интернет. „Мени није жао ни новца ни времена уложеног, нек стоје на интернету, нек их нико не користи, али могу запитати родитеље – зашто користе уџбенике за које један комплет кошта 150 до 200 евра, кад може да кошта нула“, рекао је. Каже да зна да многа деца у Србији немају компјутере, додајући да је фондација даровала рачунаре и штампаче за пет, шест сеоских школа.

Тако се ради, а не да се финансира скупа технологија од стране Министарства просвете. Порески обвезник то плаћа кроз финансирање дигиталних учионица којима треба брзи интернет стотине милиона и још стотине милиона евра за ове скупе уџбенике. Замислите да елиминишемо тај трошак. Тај новац у Министарству да оде заиста на просветне раднике, за плате, кречење школа, пећи, а не фуруне у школама

Перић каже да за основну школу има 19 издавача, а да наставници бирају ког ће да узму на основу структуре одељења и сл.

На констатацију да је сигурно свестан прича о подмићивању људи који одлучују о издавачима, а на питање у којој мери та врста корупције присутна у његовој делатности, јер се прича да су различити инструменти у питању (плаћање путовања, усавршавања професорима, директорима), Перић је одгорио: „Лепо од Кавчича што хоће наставницима да да слободу да бирају, само што морају да бирају његове уџбенике… И тврди да је 51.000 наставника корумпирано од стране Клета. Знате колико новца треба да би се стварно неко тако корумпирао“.

Кавчић каже да немачки медији, између којих и Дојче веле, критикују ту немачку компанију (Клет), а да за ту цифру од 51.000 не зна одакле Перићу. Перић је одговорио да је то број наставника, а да новинари пишу свашта и овде. Кавчић тврди да је исто рекао и некадашњи министар просвете Срђан Вербић. Да је то истина – неко од издавача би завршио у затвору и корумпирани наставници, каже Перић додајући да није тешко утврдити да ли је неко путовао или узео лаптоп. Корупција се јако тешко утврђује, одговорио је Кавчић.

Перић: Где је тендер Завода?

Перић каже да се ауторима, илустраторима плаћа, по Закону о ауторским правима, и ако се то стави у етар (на интернет) неко од њих може да тужи за та ауторска права. „Не знам на основу чега је Завод за уџбенике продао ауторска права својих аутора једном приватном лицу без икаквог тендера, без јавног позива да се откупе уџбеници. Да ли је господин Кавчић купио те уџбенике по тржишној цени или јефтније – то нико од нас не зна“, каже Перић, додајући да то што је купио штампане уџбенике, па их пушта на интернет да их неко фотокопира – и да то фотокопирање управо представља кршење ауторских права.

Кавчић скреће пажњу да није то купио он, већ фондација као правно лице и да су то што су урадили – легитимни циљеви. „Ауторска права нису ваша, зашто се ви бринете“, упитао је Перића. Фондација има право и може да финансира издаваче, рекао је Кавчић, док га је Перић питао ко ће да плаћа ПДВ.

Штампарије ће да живе од штампе, једино неће бити овако енормног профитирања издавачких кућа, додао је. „И дискографска индустрија је, кад је дошао интернет, пукла, више нико не купује ЦД да би слуша музику, то је тако“.

Перић каже да они нису уопште против тога да „Кавчић направи уџбенике и да их дели бесплатно колико жели“. А ауторска права ће сигурно морати да плати, рекао је. Кавчић, с друге стране, тврди да су подмирили ауторска права тиме што су купили књиге.

Док Кавчић наводи да су уџбеници у Србији прекупи, Перић наводи да су најјефтинији у Европи, позивајући га да погледа колико су у Словенији, Хрватској, Грчкој. „Реците ви родитељима на југу Србије“, каже Кавчић. Перић наводи да држава обезбеђује бесплатне уџбенике за сваког шестог ученика, за њих 85.000 и да би било лепо да једног дана обезбеди за све ученике.

„Држава може све књиге да купи, за сву децу, за тај исти буџет, ако би их плаћала два динара по страници“, тврди Кавчић. С друге стране, Перић је рекао да може ако се не плаћају ауторска права и ако би то заиста могло за два динара.

Перић сматра да Кавчић врши кампању у циљу промоције своје фондације, док Кавчић истиче то што је оно што он ради непрофитабилно.

Извор: Н1

Foto: Screenshot/N1