Чији је Геца Кон: Трвења око најстарије књижаре на Балкану

Издавачко предузеће “Просвета” је 76. годишњицу рада дочекала са три директора и рачуновођом по привременом уговору, али без запослених и са затвореном најстаријом књижаром на Балкану. Књижара “Геца Кон” у Кнез Михаиловој улици је реновирана, у њој мајстори тренутно сређују ентеријер, отварање је предвиђено за фебруар следеће године, а њом ће наредних пет година управљати “Службени гласник” као закупац. Ако простор у међувремену не буде враћен у процесу реституције.

“Пре тачно 76 година, основано је Издавачко предузеће ‘Просвета’. Вероватно бисмо и обележили овај рођендан како доликује, да је у “Просвети” остао још неко од запослених. Али захваљујући руководству постављеном од стране Министарства привреде са задатком да затвори ‘Просвету’, можда се овог датума присећамо последњии пут. У ‘Просвети’ није остао нико од запослених. Остао је Одбор директора од три члана у фирми без запослених. То је, кажу, по закону. Примају месечне апанаже и не раде ништа. Сви запослени су, не својом вољом, пребачени у ‘Службени гласник’. Они који ‘понуду’ нису прихватили, добили су отказ. Књижару ‘Геца Кон’, која је тренутно у финалној фази реновирања, након завршетка преузеће на управљање ‘Службени гласник’, уз месечну накнаду за закуп по цени која је знатно мања од тржишне. Али, кад велики баце око на мале и уз то су још блиски властима, онда они добију све што пожеле”, пише Маријана Миленковић, доскорашња уредница електронских издања у овој издавачкој кући, на званичној страници ИП “Просвета – Београд” на Фејсбуку.
Маријана Миленковић у разговору за Нова.рс потврђује да стоји иза написаног на Фејсбук страници, где наводи и да “тројица директора који чине руководство ‘Просвете’ никад у животу нису имали додирних тачака са издаваштвом”.

 

“Уместо да за ‘Просвету’ буде надлежно Министарство културе и да ову издавачку кућу заштити као национално благо (што она и јесте), ‘Просвета’ је у надлежности Министарстава привреде и третира се као ‘субјект приватизације’. Ново руководство одрађује посао за који је постављено – у тајности гаси ‘Просвету’ под плаштом ‘стратешке сарадње’ са ‘Службеним гласником’. Претходне године биле су тешке за ‘Просвету’, али корак по корак враћали смо се на сцену. Упркос тешкоћама, пробали смо да очувамо име које има значај у културној историји Србије, па чак и Балкана. Онда су дошли дивљи и истерали питоме. Култура се у овој земљи третира као задња рупа на свирали, није то ништа ново. А нас је било мало и наш глас се није далеко чуо. Ово је можда последњи покушај да нас неко чује. Ако већ није касно”, закључује она у посту.

У разговору за Нова.рс она и њена колегиница Љубица Стјепановић Мухић, некадашња председница синдиката запослених у “Просвети” и председница акционара међу физичким лицима, иза које је и штрајк од 252 дана из 2010. године, када су књижари такође тражили да “Геца Кон” буде заштићен, наводе да је уговор о пословно-техничкој сарадњи између “Просвете” и “Службеног гласника”, потписан пре око годину дана, требало да усвоји и Скупштина акционара.

– Тај уговор никада није ни предложен Скупштини акционара, а то по закону она мора да усвоји. “Службени гласник” је према том уговору требало да преузме књижару “Геца Кон”, наш приручни магацин код Панчевачког моста, нашу књижару у Макензијевој улици, тренутно издату другоме. Али су практично узели у закуп целу књижару “Геца Кон” и требало је да преузму све раднике и распореде их на места слична онима на којима су радили у “Просвети”. Шесторо колега је то прихватило, ја нисам и добила сам одмах отказ. Троје су књижари, један магационер и троје нас било је у редакцији. Било нас је мало, па смо радили сви све што је требало. Није мени проблем да радим у књижари, али у животу нисам радила у малопродаји. Могла бих то и да научим, али је то и ствар принципа – наводи Маријана Миленковић.
Она додаје да су “тренутно у фирми остали генерални директор, још два члана одбора директора, и једна колегиница по уговору о привременим и повременим пословима, није дакле стално запослена, и ради рачуноводство”.

– Како је могуће да нема ниједног радника, а има три директора? Трочлани одбор директора је именовало Министарство привреде. Генерални директор др Бранислав Вукасовић уједно је и заступник капитала, што значи да сам себе контролише. Председник одбора директора је Милош Стојилковић, а у одбору је и Игор Кабиљагић из Министарства привреде, иако он по закону не би могао да буде у том телу. Они су уговор о пословно-техничкој сарадњи прогласили тајном, чак и за акционаре, а ми смо отворено акционарско друштво. Државна предузећа имају 89 одсто акција, а 11 одсто имамо ми као физичка лица – наводи Љубица Стјепановић Мухић.

Чија је зграда у којој је књижара?

Целу причу око књижаре “Геца Кон” додатно усложњавају две чињенице. Прво, “Просвета” је на листи 24 спорне приватизације, а пре више година отворено је и питање реституције зграде у којој је 1901. књижара отворена.
Наше саговорнице указују и на тачку девет из споразума, према којој је “Службени гласник” у случају продаје зграде дужан да се исели у року од 30 дана.

– Зашто је унета та тачка? Зграда у којој је књижара “Геца Кон” је и предмет реституције. Страхиња Секулић каже да је цео предмет сада на суду, да треба да буде одређен круг наследника, а ако то не буде могуће, да онда зграда припада Јеврејској општини. Пре два лета долазила је и родбина Геце Кона код нас у књижару из Шведске, шалили се са нама да су нам они нове газде – прича Љубица Стјепановић Мухић.

– Захтев за реституцију поднели су и Јеврејска општина, а и неки наводни наследници Геце Кона. Ти наводни наследници, иако се тврдило да он нема наследнике, појавили су се, и они су наследници по некој линији од неког зета, што је мало необично, добили су време да доставе документацију да докажу да су прави наследници. И онда је директор Вукасовић причао како је добио уверавања од Агенције за реституцију да то сигурно неће бити решено у наредних пет година и да је због тога склопљен уговор на то време са “Службеним гласником” – прича Маријана Миленковић.

Реновирање из кредита Фонда за развој

Реновирање зграде почело у августу и требало је да траје до почетка октобра, али је рок продужаван и завршено је до половине новембра, причају наше саговорнице. “Службени гласник” сада, као закупац, сређује ентеријер. Сређивање ентеријера финансира нови закупац, додају наше саговорнице, а зграда је реновирана из кредита који је “Просвета” добила од републичког Фонда за развој који је такође један од акционара “Просвете”, са 17 одсто капитала.
– Захтев за кредит је поднео још бивши директор Драган Миленковић у фербруару 2019. и они су са тим прилично одуговлачили. Имали смо поплаве у подруму 2018. и прошле године у јуну, када су биле оне велике кише, и то је било озбиљно. Миленковић је тада све алармирао и указивао колико је стање озбиљно. Када је он смењен, у октобру прошле године дошао је Вукасовић и две недеље касније добијен је кредит од око 25 милиона динара од Фонда, то је искоришћено за плаћање заосталих обавеза и регулисање тренутног пословања. До краја године добијен је још један кредит од осам милиона, за одржавање текућег пословања, и кредит од 24 милиона који је требало да служи за обнову књижаре. Онда је у мају ове године добијен кредит од 12 милиона као помоћ за угрожене пандемијом, јер “Просвета” као акционарско друштво није имала права да добије ону помоћ државе, и онда је још један кредит од пет милиона тражен у септембру, пошто је извођач радова тада рекао да је наишао на неке непланиране радове који морају да се изврше. За те радове је, дакле, искоришћено 29 милиона из кредита – каже Маријана Миленковић.

Љубица Стјепановић Мухић пита се и шта је толико могло да кошта јер је “за тај новац могла да буде изграђена цела зграда”.

– Цела прича око “Просвете” и књижаре “Геца Кон” води се због локације и неко ће овако да добије простор на доброј локацији. Само да се не понови прича као са ИПС-ом. Град би требало да преузме књижару и да она буде градска, јер је, осим што је најстарија на Балкану, ова књижара заштићена и као споменик културе – закључује Љубица Мухић.

Коментар на ове наводе покушали смо да добијемо и од генералног директора “Просвете” др Бранислава Вукасовића. Међутим, Вукасовић се није до објављивања овог текста одазивао на наше позиве на нама два позната броја телефона, нити је одговарао на поруке.

Извор: Нова