ЧИСТИЛА САМ СТАНОВЕ, А САД МЕ ВИШЕ НИКО НИ НЕ ЗОВЕ ЗБОГ КОРОНЕ! Славка Јовановић (60) данас нема ни за лекове

Славка нема новца ни за лекове, а болује од остеопорозе

Славка Јовановић (60) је на рубу егзистенције јер је остала без посла, који јој је био једини извор прихода. Издржавала се тако што је хонорарно радила као спремачица, међутим, од када је проглашено ванредно стање потреба за одржавањем станова је престала.

На евиденцији Националне службе за запошљавање је већ пет година, како каже, контактирали су је више пута, али није могла да прихвати одређене послове које су јој понудили јер има здравствених проблема.

Додаје, од када је остала без посла нема новца ни да купи лекове који су јој неопходни јер болује од остеопорозе.

Од како је наступило ванредно стање остала сам без посла, а радила сам као спремачица, чистила сам станове, сређивала… Међутим, откако је све ово почело више ме нико није звао да дођем да чистим, а мени је то био једини посао, односно једини извор прихода. Од 2015. године сам пријављена на Биро, звали су ме, али сам им последњи пут рекла да сам повредила пршљен и да док ми не зарасте не могу да радим теже физичке послове. Такође, сад немам новца ни да купим лекове које морам да узимам јер имам остеопорозу, они коштају преко хиљаду динара, а немам ни од чега да живим”, ови речима почиње причу Славка Јовановић.

Саговорница напомиње да је звала Центар за социјални рад у Раковици и да су јој првобитно казали како немају решење за њен проблем. Међутим, други пут кад их је позвала догодио се мали преокрет, али значајан.

Како је свој проблем изнела и Поверенику за заштиту равноправности Бранкици Јанковић, као и бројним другим институцијама које се баве социјално угроженим лицима, нада се да ће јој неко помоћи.

Кад сам звала Центар за социјални рад Раковица, они су ми казали да пресавијем табак и да тужим сина како би ме издржавао. Била сам шокирана с тим што су ми рекли. Након тога сам се обратила и Заштитнику грађана Зорану Пашалићу, који ми је казао да ћу, као и остали грађани, добити 100 евра, а ја сам му рекла, шта да радим до тада, међутим, до решења нисмо дошли. Такође, звала сам Владу Републике Србије као и бројне друге институције, али ми још нико није помогао. Контактирала сам Повереницу за заштиту равноправности Бранкицу Јанковић којој сам изложила проблем и казала да немам од чега да живим јер не примам ни социјалну помоћ, а сад сам у ситуацији да немам новца ни за лекове, нити сам добила било какву помоћ. Након разговора с повереницом поново сам позвала Центар за социјални рад у Раковици и казали су ми да би требало да добијем једнократну помоћ, али не знају кад, а до тада, шта ћу да радим – заиста не знам”, објашањава Јовановићева.

Живот у ванредном стању је пореметио нормалан начин функционисања, па је због пандемије коронавируса много радника остало без посла, дома, својих најближих.

Извор: Еспресо.рс