Да је жив митрополит Амфилохије, много тога би било другачије

Подгорица – „Нема сумње да је блаженопочивавши митрополит имао најбоље намере када је предложио да Здравко Кривокапић води Владу Црне Горе након избора 30. августа, али је он, такође, добро знао да та влада мора да има снажну подршку политичких странака. У манастиру Дајбабе, неколика дана након победе на изборима, управо је од мене и колега Медојевића и Кнежевића тражио да наше политичке странке уђу у владу и заједно са другим странкама победницама избора у потпуности размонтирамо антиправославни и криминалу склон режим Мила Ђукановића”, каже у разговору за „Политику” Андрија Мандић, један од лидера Демократског фронта и председник Нове српске демократије.

„Сигуран сам да би много тога било другачије да је митрополит Амфилохије жив. Владика је добро знао да само они који су се претходних година доследно, одлучно и јавно легитимисали као противници режима имају довољно храбрости, знања и мотива да тај посао одраде до краја и без устручавања. Након тога договора, мандатар Кривокапић је јавно и у писаном облику нашој коалицији понудио места потпредседника владе и девет министарстава. Били смо много изненађени када је на састанку, који је Кривокапић организовао неколико сати након упокојења митрополита Амфилохија, изненада одустао од тог предлога и изашао са неочекиваним захтевом о влади без политичара, а коју би чиниле само нестраначке личности. Недобронамерна, а врло добро организована пропаганда је ову истину о тим догађајима затрпала огромном количином беспризорних лажи, инсинуација и подметања, тако да се тек одскора, без вишка емоција, може сагледати велика улога митрополита Амфилохија у рушењу диктаторског режима као и предлога везаних за формирање нове владе, који су нажалост одбачени пар сати након његове смрти”.

Нова влада још није комплетирала тимове у министарствима, разним управама, агенцијама и јавним предузећима. Да ли су их у томе омеле партије, како кажу, или је реч о нечему другом?

Од почетка је формирање ове владе кренуло неким ’необичним’ и неуобичајеним током, какав сигурно није виђен нигде у Европи. Партије парламентарне већине су чак пристале и на властито искључење из састава владе и оне су најзаслужније што је влада после много различитих захтева мандатара, често и контрадикторних, на крају изгласана.

Ова земља се налази у великој кризи, јер од времена хиперинфлације није било горе ситуације у нашој економији него што је ова сада. Црна Гора ће на крају године имати један од најлошијих резултата по питању БДП-а у Европи, више од 17 одсто пада. Јавни дуг је достигао 100 одсто БДП-а. Стопа незапослености је достигла готово 20 одсто још у трећем кварталу прошле године. Приход од сектора туризма је за 88 одсто нижи у 2020. у односу на 2019. годину. У прошлој години тај приход је био 122 милиона евра, а у 2019. више од милијарду евра. Опоравак економије у овој 2021. години зависиће у највећој мери од опоравка кључних сектора попут туризма, угоститељства, саобраћаја.

Не мали број политичких аналитичара, интелектуалаца, писаца и новинара верује да је на делу пројекат развлашћивања и тихог покушаја гашења ваше странке и Демократског фронта.

Наравно. Многи су заинтересовани да доследну политичку опцију попут ДФ-а и легитимних политичких представника српског народа ставе под контролу, или ако им то не пође за руком, да нас униште. Не заборавите да су ДФ и НСД победили најгору диктатуру у Европи, која је хтела да нас уништи чак и голом силом, прогоном, тортуром, монтираним судским процесима, полицијом, мафијом… Ако смо могли да победимо таквог непријатеља, зашто мислите да може да нас порази било ко други. Надам се да неће бити таквих у Црној Гори. Зашто би се неки овдашњи политичари поигравали са властитом будућношћу, јер се зна да се нису политички добро провели сви они који су до сада ударали на ДФ.

Не осећа се ни бољитак у односима са Србијом, иако је из ваше коалиције то било једно од обећања. Како ћете не само ви, већ и премијер Кривокапић, који је предводио коалицију на изборима, то објаснити својим присталицама?

Добри односи са Србијом треба да буду апсолутни приоритет. Влада Црне Горе нема логично објашњење зашто већ није реализовала кључно изборно обећање, а то је изградња најбољих могућих односа са Србијом. Сигурно Кривокапић и чланови његовог кабинета знају одговор на једноставно питање: одакле је најлакше из региона довести туристе у Црну Гору? Мислим да није тешко закључити и одакле би могле доћи и озбиљне директне инвестиције. Наши односи, нажалост, не поправљају се глупим и безразложним протеривањем амбасадора Србије из Црне Горе и недозвољавањем његовог повратка, нити хамлетовским дилемама типа: да ли је новој влади, коју је доминантно гласао српски народ Црне Горе, политика и интереси приштинских сепаратиста ближа од политике Србије. Од добрих односа највише користи имала би Црна Гора, а посебно на економском плану. Економија Србије ће поводом питања БДП-а завршити 2020. годину као најбоља у Европи са падом од свега један одсто. А радити и дружити се са најбољим, још када имате привилегију да су вам ти најбољи браћа и најближи, увек је исправан и сигуран избор.

Може ли се Влада ЦГ задуживати мимо сагласности парламента и верујете ли да ће Ђукановић и даље игнорисати одлуке парламента и захтеве владе?

Извести тајну операцију задуживања земље у износу од 20 одсто БДП-а без знања нове скупштинске већине и консултација са председницима владајућих странака, а у координацији и сарадњи са Милом Ђукановићем и његовим одлазећим функционерима, је доста чудна операција. Да ли је требало Црна Гора да се задужи због катастрофалне економске ситуације? Јесте! Да ли је требало то крити од посланика парламентарне већине и председника владајућих странака, и то задужење заједно реализовати са Милом Ђукановићем? Није!

Посебна прича је начин избора саветника за посао емитовања седмогодишњих (7Г) еврообвезница, од 9. децембра, по стопи приноса од 2,95 одсто и купонској стопи од 2,875 одсто. Република Србија је, рецимо, емисијом десетогодишњих (10Г) еврообвезница, од 23. новембра, постигла купонску стопу од 1,066 одсто. Једноставно поређење говори, да је Влада Црне Горе емитовала десетогодишње еврообвезнице попут Србије, принос би био 3,3 одсто, односно три пута скупље него што то Србија плаћа. Тај поражавајући упоредни податак, скривање овог задуживања од оних који подржавају владу, а истовремено заједнички рад нове власти са доказаним корупционашима из Ђукановићевог режима,  пробудили су оволику нашу радозналост за сваким податком везаним за ово огромно задуживање. И не видим шта је ту лоше. Ако је влада урадила тако добар посао, као што тврде неки медији који је подржавају, зашто не желе да задобију већу популарност тако што би, ево бар и преко тих медија, јавност и заинтересоване упознала са свим детаљима.

Очигледно је да је нова влада као свој агитпроп одабрала концерн „Вијести”, новине, телевизију и портал. Интервјуе, саопштења, важне информације, резервишу само за њих.

Влада свакако има право да одабере на који начин ће се представљати у јавности. Међутим, већина припадника владе, из неког мени непознатог разлога, изабрала је да им главна медијска подршка буде концерн који је у приватном власништву, а који је од свог оснивања па до данашњег времена остао доследан у антисрпском и антиправославном деловању. Медији у приватном власништву воде уређивачку политику сагласно жељама власника и ја не могу ништа да замерим приватном капиталу и његовим интересима. Међутим, дужан сам да уочим да влада не држи много до оних приватних медија који немају такву антисрпску доследност. Лично бих волео да влада коју је доминантно подржао српски народ, уважи и поштује медије који су окренути бризи и заштити интереса наше националне заједнице.

Извор: Политика