Да ли Србији од јануара прети нагли скок рада на црно ?

Иако је државна помоћ током првог дела здравствене кризе одложила талас отпуштања у Србији, он би већ од јануара могао да се осети пуном силином, због чега ће многи послодавци можда почети са радом “на црно”, пише Дојче веле.

Тај медиј наводи да крајем године истичу три месеца током којих послодавци који су узели државну помоћ, у облику 60 одсто минималаца за запослене, нису смели да отпусте више од десет одсто запослених.
Помоћ је тада добило 235.000 фирми, односно више од милион радника, а због истека тог рока саговорници Дојче велеа очекују да би привреду Србије од јануара могао да задеси талас отказа, јер би тада послодавци требали да почну са исплатом пореза и доприноса на минималце које је држава дала њиховим запосленима.

“Ко је био у неформалном сектору, он ће остати тамо, а претпостављам да ће их више ући у неформални сектор. Зна се да међу угоститељима има доста непријављених радника, а минималац ће бити уплаћен само за оне који су формално запослени. У суштини је то осмишљено да би се амортизовао пад који ће уследити почетком 2021. године”, оценила је ванредна професорка на Економском факултету у Београду Јелена Жарковић.

Она је додала да, према резултатима њиховог истраживања, неформално запослени у Србији имају нижу зараду по часу рада од “минималца”, да немају плаћене порезе и доприносе нити здравствено осигурање.

Са негативним пројекцијама слаже се и Сарита Брадаш, истраживачица Фондације Центар за демократију, која додаје да ће размере кризе бити видљиве тек од Нове године.

“Може да се деси, поготово што су у највећем проблему предузетници и микропредузећа, да дође до преласка људи из формалног сектора у неформални, како би некако преживели на тржишту”, рекла је Брадаш.

Она је додала да у Србији заправо много више људи тражи посао него што то показује број незапослених из Анкете о радној снази, што се може видети из података о такозваној “поџапослености”.

“То су незапослени који желе да раде, али не траже посао. Они се рачунају као неактивни, јер је дефиниција незапосленог ‘онај ко жели да ради и тражи посао’. Када незапосленима придружите ове који су поџапослени, који ‘желе да раде, али не траже активно посао’, дођете до стопе незапослености од преко 18 одсто у трећем кварталу”, казала је Брадаш.

Избор: Бета