ДА ЛИ СУ ЗЕМЉОТРЕСИ У ХРВАТСКОЈ ПРЕТЊА СРБИЈИ: Ево шта никако не смете да радите када тло крене да подрхтава!

ЗЕМЉОТРЕС јачине 5,2 степена по Рихтеровој скали, који је јутрос рано подигао на ноге Загреб и околину, осетио се и Београду, Новом Саду и Бачкој Тополи, а како кажу у Сеизмолошком заводу Србије, с обзиром на удаљеност Петриња од нас, односно епицентра удара, он у Србији није могао да нанесе било какву штету.
Дежурни сеизмолог Сеизмолошког завода Србије Горан Крунић објашњава за Телеграф да с обзиром на удаљеност епицентра земљотреса у Хрватској он код нас није могао да има ни могућност инструменталног записа.

– Земљотрес у Петрињу у Србији није могао да направи било каква оштећења, чак ни блага јер хипоцентрална дистанца од епицентра, од Петриња, а то је негде око 280 километара, а интензитет је процењен на 3 степена Меркалијеве скале, нема могућности за неку штету. Епицентрално да, и сигурно је да је Петриње претпело значајна оштећења, али код нас не – објашњава Крунић:

– Меркалијевеа скала даје процењени интензитет на основу сакупљених података са терена. Обиђе се терен, види се да ли је било рушења, каква је штета, коментари људи да ли су се пробудили, и како… На основу удаљености од епицентра, а то је од нас 280 километара, нема могућности ни инструменталног записа. Чак и до 200 километара, подаци који су они из Хрватске објавили, говоре је интензитет Меркалијеве скале мањи од 3 степена. Дакле, може се осетити, али не може да изазове штету.

Он каже да потрес у Хрватској, ланчано не може да доведе до сеизмичких активности у Србији.

– Ми имамо своје сеизмичке зоне које могу бити пре или касније активне. Не можемо да кажемо да ће Хрватска да их узрокује. Ни онај ранији земљотрес у Загребу се није регистровао код нас, нити на регион. Такође, земљотреси не могу да се предвиде. И многи јачи од нас, и инструментално и технолошки, са дугогодишњим пројектима, нигде нису објавили податак у стручној литературу да је неко могао да предвиди земљотрес. Оквирно се може рећи да може да се очекује земљотрес, те и те магнитуде, на том и том подручју у том и том временском периоду, али да као метеоролози кажемо да се ће он десити у наредних 12 или 24 сата и на ком тачном месту, то је немогуће за сада – објашњава Крунић.

2.000 потреса у Србији годишње

У Србији се, наводи наш саговорник, годишње региструје око 2.000 потреса.

– Под тим подразумевамо потресе техногене природе – минирања, уништавања експлозива и томе слично, а 95 одсто тога је инструментална регистрација. Оно што се инструментално региструје што се дешава, а што становништво не осети. Мањи број је оних који се осете и који имају манифестацију на терену на објекима и на људима.

– Дневно, у просеку, са нашом националном мрежом региструјемо четири, пет минирања и до једног земљотреса инструментално. Задњи земљотрес код нас који је могао да има благе ефекете, не у смислу да има штете, него да се осети, био је јуче у 13.24, у регионо Блажево, код Куршумлије, магнитуде 2,3 у самом епицентру – каже Крунић.

Он додаје да се процентуално повећава број регситрованих потреса које региструје ова служба.

– Али, не у смислу да је повећана сеизмичка активност, већ је осетљивија мрежа, већа густина станица, већи је извор информација, па има више самих регистрација са терена. Тако да имамо негде око 2.000 регистрација на годишњем нивоу – наводи Крунић.

Подсећа да је у последњој деценији најјачи земљотрес у Србији био у Краљеву, у новембру 2010. године, и да је био магнитуде 5,4.

– Историјски гледано, са највећом магнитудом, осим Краљева, имали смо и 1998. године у региону Мионице са магнитудом 5,7, а тај регион је погодио и ауприлу 1999. године, за време бомбардовања, био је 5,4. Један од јачих био је и на Копаонику 1980. године са магнитудом 5,8. Онда имамо историјске земљотресе на Руднику 1927. и у Лазаревцу 1922. са магнитудама од 6 степени Реихтерове скале. Тада сеизмологија данашњег типа није постојала. Процена је била на основу манифестација на терену, на основу природних појава, записа у књигама – каже он и додаје које су сеизмички најактивније зоне у Србији:

– То су копаоничка зона, мионичка, затим Свилајнац, моравички део, граница према Македонији, Гњилане…

Шта радити у случају земљотреса?

Крунић каже да је у случају земљотреса најважније не паничити, иако је то много лакше рећи него применити.

– У простору у којем обитавате пре него што се догоди земљотрес, био то радни или неки други простор, сви елементи треба да буду добро фиксирани на зидовима – слике, лампе, да се при љуљању зграде не би десило да слика падне на главу. Треба да буду добро фиксирани и висећи елементи, ормани, плакари све што може да се преврне у случају љуљања.

– Када дође ди земљотреса, треба изаћи из објекта, али никако лифтом. Јер, врло брзо може да дође до нестанка електричне енергије, па можете да останете заглављени. Кад се изађе из објекта треба да се удаљите на пристојну удаљеност, односно колико је висина објекта на ту дужину од њега, и сачекати информације шта се дешава. Данас, захваљујући технологији, већ у првој или другој минути имате инфомације где се и шта десило и процењене магнитуде.

– Док сте у објекту, треба стати где је носећи зид, не преградни, већ где су врата. Ту стати и сачекати, јер је највећа вероватноћа да ће он остати цео, без рушења – посаветовао је Крунић.

Шта је земљотрес?

Земљотрес је последица наглог покретања два блока стенске масе дуж раседне равни, уске зоне између две стене. Те блокове, снажно приљубљене уз раседну раван у Земљиној кори држи притисак, а њихово покретање у страну држи трење. Када притисак толико порасте и савлада трење, блокови раседа се нагло покрећу један уз други.

Покретањем блокова ослобађа се енергија која у виду сеизмичког таласа путује кроз земљу и изазива трешење које осећамо за време земљотреса. Раван по којој се блокови покрећу један уз други назива се раседна раван. Овај просес покретања започиње у тачки која се назива хипоцентар а обично се налази дубоко у Земљиној кори, на раседној равни. Епицентар је тачка на површини директно изнад хипоцентра.

Земљотреси се догађају у серијама. Најјачи удар у серији је и главни, док учестали и слаби претходни земљотреси у простору, где дуго није било сна`нијег земљотреса, могу да буду и најављивачи главног удара.

Ефекат земљотреса на површини мери се интензитетом који се одређује обиласком терена и осматрањем и класификовањем штета на објектима. Творац скале интензитета је Меркали, а она има 12 степени, мада су употреби само осам.

Како да израчунате где је земљотрес

Ми сами, ако смо близу епицентра можемо грубо да одредимо на ком се растојању од нас земљотрес догодио. У тренутку првог удара који сте осетили, почните да одбројавате секунде до најјачег трешње, па тај број секунди помножите са 8 и добићете растојање од вас до епицентра. За пет одбројаних секуди изме|у по~етка и најја~е тре{ње земљотрес је имао епицентар на око 40 километара од места где сте ви.

Како се понашати пре, за време и после земљотреса

Пре земљотреса

– Учврстите полице и регале за зид; сместите дугачке и тешке предмете на ниже преграде у полицама; ломљиве предмете држите у затвореним орманима са бравама; тешке предмете попут слика, огледала поставити на зидове удаљено од места где се спава или седи; добро учврстите лампе инад узглавља; поправите покварене струјне водове јер они могу бити узрок пожара; поправите све дубоке пукотине у таваници, зидовима и темељу; научите децу како да позову хитне телефоне; увек при руци имајте батеријску лампу

За време земљотреса:

Ако сте унутра:- склоните се под комад тешког намештаја код носећег зида и држите се; заштитите главу рукама; не покушавајте да напустите зграду; сместите се даље од стаклених површина

Ако сте напољу: останите на отвореном док трешња не престане; померите се даље од зграда, уличних светиљки и разних водова

Ако сте у превозу: померите се на отворено даље од зграда, дрвећа, надвожњака и водова; зауставите се и останите у возилу; када потрес престане избегавајте мостове и рампе

После земљотреса:

– Не улазите у оштећене објекте; вратите се у њих тек пошто од надлежних добијете дозволу; телефон користите само за хитне позиве; отклоните све просуте запаљиве материје; напустите простор у коме се осећа мирис хемикалија или гаса; затворена и заглављена врата отварајте пажљиво; проверите пажљиво и у целости димњаке; будите опрезни са живитињама јер се могу драматично променити после земљотреса; проверите исправност електричног систем, водоводне и канализационе цеви.

Извор: Новости