Демограф Пенев: Негативан природни прираштај гори него у време Другог светског рата

Демограф Горан Пенев рекао је агенцији Бета да ни за време Другог светског рата у Србији није био толики негативан природни прираштај као данас.

Републички завод за статистику саопштио је данас да је током 2020. године у Србији преминулих 53.261 више него рођених.
Преминуло је 114.954, што је раст од 13.991 умрле особа, однсно 13,9 одсто више него у 2019. години.

У 2020. години су живорођене 61.693 бебе, што је за 1.791 мање него у 2019. години, односно 2,8 одсто.

“У годинама током Другог светског рата били су огромни губици због болести и насилних смрти, али није било године са губицима од преко 50.000 људи. Негативни природни прираштај у 2020. години је рекордан и забрињавајући”, казао је Пенев.

Он је подсетио да је претходних година негативни природни прираштај у Србији износио око 40.000 више умрлих него живорођених.

“Сваке године је умирало око 105.000 људи, док је број живорођених износио око 65.000. Међутим, прошле године, пандемија ковида-19 је значајно утицала на обим рађања, као и на повећан број преминулих”, оценио је демограф.

Према његовим речима, деца која су рођена у септембру и октобру су зачета пре пандемије ковида-19, а према званичним подацима јасно је уочљиво да је број зачећа у време почетка пандемије био значајно мањи него раније.

Пенев каже да је на пад наталитета, поред страха од последица заразне болести, утицала и неизвесна економска ситуација и смањен број склопљених бракова.

“Морталитет је у порасту не само због преминулих од ковида-19, него и због повећане смртности узроковане другим болестима. Само у новембру 2020. године, смртност је била већа за 35 одсто него у новембру 2019. године”, рекао је Пенев.

Он је оценио да ће и у 2021. години доћи до повећана морталитета.

“Здравствена заштита нековид болесника је прилично занемарена”, рекао је он.

Навео је и да у 2021. години не може се очекивати повећање броја живорођених.

“Пандемија ковида-19 ће трајати још неколико месеци, тако да ће број зачећа свакако бити смањен”, казао је демограф.

На питање Бете које би мере држава требало да предузме како би се поспешило рађање, Пенев каже да проблем пада наталитета није у фокусу државне политике.

“Млади брачни парови се не одлучују на проширење породице због једнократних мера којима држава покушава да подстиче рађање. А чак, и кад би биле донете мере подршке трудницама ове године се не може очекивати преокрет када је у питању фертилитет”, закључио је демограф Пенев.

Извор: Бета