Додиков пад би могао бити стрмоглавији од Ђукановићевог

Прелиминарни резултати локалних избора у Босни и Херцеговини донели су промене на политичкој сцени, а како се наводи у оценама медија, „најважнија је чињеница да су две од три владајуће странке са националним предзнаком изгубиле власт у великим градовима попут Сарајева и Бањалуке“.

Бакир Изетбеговић, лидер Странке демократске акције, признао је пораз у трци за начелничке позиције у три од четири општине које чине град Сарајево, а опозициона коалиција коју чине СДП БиХ, Наша странка (НС) и Народ и правда (НиП) преузела је власт у још неким општинама Сарајевског кантона које су словиле за „неосвојиве тврђаве СДА“.

Милорад  Додик, лидер СНСД-а, потврдио је пораз своје странке у Бањалуци, што, како је оценио, „није мали ударац“.

Бањалучанима је замерио да „нису били фер“ према његовом кандидату за градоначелника Игору Радојичићу, наводећи „колико су“ СНСД и он лично уложили у тај град.

Додик је потврдио да је изборе изгубио и кандидат СНСД-а за начелника Бијељине, другог највећег града у РС где је победио кандидат Српске демократске странке (СДС).

„Наравно да нас боли изгубљено место градоначелника“, казао је Додик оптужујући коалиционе партнере да су га издали.

Ипак, како је указао, СНСД остаје најјача странка у РС јер сада има власт у 41 општини, што је једна више него до сада.

Додик је себе упоредио са британским премијером Винстоном Черчилом подсетивши да је и он изгубио изборе 1945. иако је био један од вођа победничке коалиције у рату.

Веће промене након недељних избора изостале су једино на подручјима са хрватском већином, јер је ХДЗ БиХ задржала власт у већини општина у којој је и до сада имала.

Коментаришући резултате локалних избора, Тања Топић, аналитичарка из Бањалуке, каже да је очито да су се грађани „приближили црвеној линији трпљења“.

„Годинама, заправо, деценијама су толерисали овакав модел понашања без спремности да изађу из сопствене зоне комфора. А власт је стално помицала границу бахатости и то им се овог пута обило о главу“, навела је Топић за Данас.

Она истиче да су бирачи рекли да им је доста много тога у начину на који су се власти односиле према њима.

Како је навела,“у овој ситуацији када су пуни страха, зебње и неизвјесности није им било до високе политике и збијања националних редова што им је у редовном менију оних који деценијама владају“.

Топић наглашава да људи желе нешто другачије па макар им то било и лошије али је, како наводи, било важно разбити мит о непобедивости и несмењивости.

„При том морам нагласити да ће бити тешко у оним градовима у којима градоначелници и већина у градским парламентима долазе из супротних табора. Дакле, могуће су опструкције и блокаде“, наводи Топић и додаје да ће бити важно да нови „градоначелници промјене климу и ураде нешто“.

Јер, „ако буду блокирани и не успију онда ће прокоцкати тај капитал остварен на локалним изборима“.

Наша саговорница сматра да је СНСД начет овим поразом у Бањалуци, што не значи да су готови.

„Још увијек ова странка „влада“ у двије трећине општина у Републици Српској. С тим да је ток локалних избора у РС преокренуо излазак ДНС из владајуће коалиције и подршка кандидатима опозиције. И једнима и другима предстоји консолидација“.

Драшко Станивуковић је, указује Топић, „ноћна мора“ Додику и тешко је, тврди, да та комуникација постане уљудна и у интересу грађана.

„Овдје је до сада доминирао партикуларни партијски интерес што је политику огадило код већег дијела грађана“, закључује саговорница из Бањалуке.

Академик Славо Кукић указује да би резултати локалних избора, како ствари стоје, „могли бити вјесник значајнијих политичких промјена у БиХ“.

„На њима, истина, етнонационалистичке олигархије још увијек нису побијеђене, али резултати такву могућност наговјештавају већ за двије године, на слиједећим парламентарним изборима“, указује Кукић за Данас.

Он подсећа да је део промена на овим изборима предвиђао и пред изборе.

„Очекиван је, рецимо, пораз СДА у Сарајеву, очекиван је пораз ХДЗ-а у Томиславграду и Прозор-Рами. Но, догодили су се и неки порази СДА које је мало тко пројицирао. При томе мислим посебице на пораз на Илиџи, једној од утврда СДА, гдје је дословце покошена. Или Горажду такођер. А искључити не треба ни још неке опћине – Илијаш и ине“, указује наш саговорник иначе професор на Економском факултету Свеучилишта у Мостару.

Како каже, није му ни на крај памети да предвиђа поразе Додика на простору РС-а.

„А они су се догодили, и то тамо гдје их је и он сам најмање очекивао – у Бањалуци и Бјељини. И мислим да су њихове поруке још значајне. Догодили се уз све наведено, а у овом моменту не располажем том информацијом, да још у градску скупштину Бањалуке уђе СДП БиХ као једина истинска босанскохерцеговачка, грађанска и лијева политичка опција, што би био и њезин први улазак од 1996. и читава ова прича о промјенама у Бањалуци и РС-у би могла добити додатно на својој тежини“, наглашава Кукић. Он даље наводи да су, генерално гледано, локални избори у БиХ важни и из још једне перспективе. “

Владајуће етнонационалистичке партије су изгубиле власт у већини највећих босанскохерцеговачких градова.

Изгубили су Сарајево, Зеницу, Тузлу, Бањалуку, Бјељину, Бихаћ.

Ако се, на крилима овога што се догодило у недјељу, слична ситуација за мјесец дана понови и у Мостару, бит ће то дефинитиван сигнал да је вријеме националистичког заглупљивања на измаку.

И да би се могли очекивати први снажнији пробоји европских вриједности и у овој земљи“.

На питање да ли су умесна поређења између Додика и Мила Ђукановића у Црној Гори, Кукић наводи да је то делимично могуће.

„Истина, све упућује да би им радикалнија персонална силазна путања могла обиљежити релативно ближу будућност. Врло близу сам, међутим, увјерењу да би она код Додика могла бити и стрмоглавија него код Ђукановића. И да би се, у не тако далекој будућности, утјецај Додика могао редуцирати на Мрчајевце у близини Лакташа, у којима је његов ранч“.

Поређење, наводи даље наш саговорник, могуће и из још једне перспективе.

„И једног и другог карактеризирају наглашене ауторитарне црте. Но, при томе не треба заборавити ни суштинску разлику. Ауторитарност Ђукановића се крије иза европске углађености, а код Додика она избија из најсировије сељачке бахатости. И утолико су снажније реакције просјечнога човјека на њу значајно вјероватније“, закључује Кукић.

Извор: Данас