Две деценије од демонстрација 5. октобра

Навршава се 20 година од великих демонстрација у Београду, којима је 5. октобра 2000. године окончана владавина Слободана Милошевића.

Званично обележавање годишњице нису најавиле ни политичке партије које су имале ушешће у организацији демонстрација.

Према најавама које су до сада стигле у редакције, двадесет година од 5. октобра 2000. године овај пут биће обележено само у Нишу, где се одржава трибина на ту тему у организацији новинара и уредника локалних и националних медија.

У просторијама Сити смарт радија у највећем граду на југу Србије биће одржана трибина “Пети октобар 20 година касније”.

На данашњи дан 2000. године у Београду су биле демонстрације због тога што је председник Савезне Републике Југославије Слободан Милошевић одбио да призна резултат председничких избора, на којима је 24. септембра изгубио од кандидата Демократске опозиције Србије и лидера Демократске странке Србије Војислава Коштунице.

Демонстранти су 5. октобра на плато испред тадашње Савезне скупштине СРЈ стигли из читаве Србије у десетинама километара дугачким колонама аутомобила, аутобуса и камиона, на појединим путевима локацијама пробијајући булдожерима полицијске блокаде.

Већ у преподневним сатима полиција је употребила сузавац како би спречила демонстранте да удју у Скупштину, али безуспешно. Зграда Савезне скупштине је демолирана и запаљена, као и зграда Радио-телевизије Србије у Таковској улици.

Полиција је убрзо престала да пружа отпор и махом се придружила грађанима.

У вечерњим сатима 5. октобра 2000. грађане је са терасе Скупштине Београда поздравио нови председник СРЈ Војислав Коштуница, а наредног дана, 6. октобра, Милошевић је признао изборни пораз и честитао му.

У демонстрацијама је погинула Јасмина Јовановић из Милошевца код Велике Плане, која је пала под точкове камиона. Момчило Стакић из Крупња је умро од срчаног удара, а укупно је повређено 65 људи.

Двадесет година касније, ДОС одавно не постоји, Коштуница је у политичкој пензији, а тадашњи учесници у власти Слободана Милошевића поново заузимају најважније положаје у земљи.

Тадашњи министар информисања у Влади Србије Александар Вучић је актуелни шеф државе, потпредседница тадашње савезне владе Маја Гојковић до скоро је била председница Скупштине Србије, бивши истакнути члан ЈУЛ-а Александар Вулин је данас министар одбране, док је портпарол Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић министар спољних послова.

У међувремену, њима су се у доњим ешалонима власти придружили и поједини истакнути функционери партија које су октобру 2000. године чиниле ДОС.

Док се Коштуница сам повукао из политике, други лидер ДОС-а, реформиста и визионар Зоран Ђинђић је као премијер Србије убијен 12. марта 2003. године, у дворишту зграде Владе коју је предводио уз дубоке промене политике и привреде, и најаве промена у друштву.

Слободан Милошевић умро је 2006. године у хашком затвору, где је био притворен због судјења за ратне злочине, а његова супруга и бивша председница ЈУЛ-а Мирјана Марковић умрла је у егзилу у Русији.

Извор: Н1