Е САД СМО СВЕ ЧУЛИ И ВИДЕЛИ: Трамп продаје Месец.

Трампова администрација истражује и остваривост “економског развоја свемира великог обима”, укључујући “приватне лунарне слетаче, који ће одређивати де факто ‘права на власништво’ за Американце на Месецу до 2020”, као и право да ископава драгоцене метале на астероидима.

Комерцијална употреба

Кад је астронаут Нил Армстронг слетео на Месец 1969, то је виђено као идеалистични скок у свемир – “џиновски корак за човечанство”.

Раније овог месеца, трговац некретнинама који је, упркос малој вероватноћи, постао председник, изјавио је да види Месец далеко мање узвишеним, пише Давид Болиер, директор програма Трансформација заједничких добара у Центру за нову економију Шумахер.

Трамп је потписао извршну уредбу којом је одобрио приватну, комерцијалну употребу Месеца и других “ресурса ван Земље”, као што су Марс и метеори. Небеска тела сада се посматрају као незадужена средства која ће донети профит.

Реагујући конкурентске претње из Русије и Кине, амерички министар трговине Вилбур Рос позвао је владу да подржи свемирски бизнис, који је у повојима, тако што ће поништити регулативе и координирати владину помоћ. Нагласио је невероватне могућности свемирског туризма и идеје претварања чврстог леда на тамној страни Месеца у водоник и кисеоник, који би могли бити коришћени као гориво за ракете за Марс. То би било једнако “претварању Месеца у један вид бензинске пумпе за свемир”, казао је Росс.

Трампова администрација истражује и остваривост “економског развоја свемира великог обима”, укључујући “приватне лунарне слетаче, који ће одређивати де фацто ‘права на власништво’ за Американце на Месецу до 2020”, као и право да ископава драгоцене метале на астероидима.

Ако све то звучи као филм “2001: Одисеја у свемиру”, казао је Росс с евидентним поносом, па та визија “постаје све ближа стварности, брже него што сте мислили да је то могуће”.

Па ипак, поставља се основно питање: ко уопште поседује Месец?

Економисти и политичари навикли су да о свемиру, океанима, атмосфери, знању о генетици и другим планетарним системима говоре као о “глобалним добрима”. Тиме се сугерише да ове ствари припадају свима и требало би њима управљати за колективно добро. Заправо су нације осмислиле низ уговора који настоје креирати заједничко управљање како би се очували и заштитили различити природни системи.

С уверењем да би Антарктик требао остати непоседован и немилитаризован, седам држава с веродостојним територијалним правима на овај континент ратификовало је споразум 1959. да тамо успоставе научно истраживачко добро.

Слично томе, како је свемир постао нова граница, више од 100 држава, укључујући САД, ратификовало је Споразум о спољном свемиру 1967. како би осигурале да ће истраживање свемира бити за добробит човечанства.

Споразум о Месецу из 1979. (који САД нису потписале, али се сматра међународним законом) установио је да површина, потповршина и ресурси Месеца неће бити третирани као приватно власништво. Другим ријечима: нема власништва, нема ископавања ресурса, нема милитаризације, нема колонизације.

Империјалистичке навике, међутим, тешко умиру. Како показује Трампова извршна уредба, упркос споразумима, националне државе у пракси ретко третирају “глобална добра” као таква. Чешће, на захтев индустрије, националне владе виде “глобална добра” као бесплатне ресурсе за грабљење свега што им је доступно.

Извор: Еспресо.рс