ЕФБ: За улазак у ЕУ 64 одсто грађана Србије, 32 одсто не верује у смену власти на изборима

Чланство у ЕУ подржава 64,1 одсто грађана Србије, 32,4 одсто не верује да власт може да буде промењена на изборима, а у најпознатије теорије завере у вези с корона вирусом верује између 20 и 50 одсто испитаних, показало је истраживање које је за Европски фонд за Балкан спровела агенција Ипсос стратеџик маркетинг.

Према истраживању спроведеном јесенас, на репрезентативном узорку од најмање 1.000 пунолетних становника сваке од шест економија Западног Балкана, чланство у ЕУ не подржава 27,3 одсто грађана Србије, док је 8,6 одсто рекло да не зна.

Највећа подршка чланству у Унији је на Косову, 94,9 одсто, и у Албанији, 91,1 одсто, а следе Црна Гора са 83,2 одсто, БиХ са 81,4 одсто и Северна Македонија са 80,1 одсто, резултати су истраживања „Западни Балкан у време пандемије“.

Да ће Србија ући у ЕУ у наредних пет година мисли 21,8 одсто њених грађана, да ће се то десити у наредних 10 година рекло је 28,4 одсто испитаних, а 9,6 одсто сматра да ће до чланства доћи у следећих 20 година, показало је истраживање у којем је могућност статистичке грешке у случају Србије 3,38 одсто.

Највише анкетираних је рекло да Србија никада неће постати део ЕУ, 32,7 одсто, док је 7,6 одсто казало да не зна или је одбило да одговори.

Највећи оптимизам поводом чланства исказали су анкетирани грађани Црне Горе, међу којима 52,4 одсто сматра да ће њихова земља постати део ЕУ у наредних пет година, док је 25 одсто рекло да ће ући у наредних 10 година.

На Косову, чију независност не признаје пет чланица Уније и које још нема ни статус кандидата за чланство, 48,5 одсто испитаних мисли да ће ући у ЕУ у наредних пет година, 25,5 одсто рекло је да ће део Уније постати у наредних 10 година, а 8,6 одсто оћекује приступање у следећих 20 година.

Да Косово никада неће постати део ЕУ мисли осам одсто његових грађана, а 9,4 одсто не зна или одбија да се изјасни.

Да њихова земља никада неће ући у ЕУ мисли 28,1 одсто грађана БиХ, 25,7 одсто грађана Северне Македоније, 20,9 одсто Албанаца и 9,8 одсто Црногораца.

Напретком у процесу европских интеграција задовољно је 46 одсто грађана Србије, незадовољно је 45 одсто, а девет одсто не зна или одбија да одговори.

Највеће незадовољство напретком на европском путу изразили су грађани БиХ, 74,8 одсто, следе Албанија са 57,5 одсто, Црна Гора са 49 одсто, Северна Македонија са 46,9 одсто и Косово, где 40 одсто није задовољно оствареним.

Напретком на путу ка ЕУ највише су задовољни испитаници са Косова, 55,4 одсто, и из Северне Македоније, 49,4 одсто.

Улогу ЕУ у процесима демократизације као негативну оцењује 33,1 одсто грађана Србије, као неутралну 29,3 одсто, као позитивну је види 30,7 одсто анкетираних, док 6,9 одсто не зна или не жели да одговори.

Да власт може да буде промењена на изборима верује 43,1 одсто грађана Србије, 32,4 одсто не верује, 21,1 одсто рекло је можда, док 3,5 одсто не зна или одбија да се изјасни.

Као најзначајнију препреку поштеним и демократским изборима 27,2 одсто грађана Србије издвојило је притисак на бираче, а 15,1 одсто привилегован приступ медијима за владајуће странке.

Као најчешћи механизам притиска на бираче у Србији, 51,6 одсто испитаних издвојило је обећање запошљавања или претњу губитком посла.

Бојкот као средство политичке борбе против нерегуларних избора подржава 25,8 одсто испитаних у Србији, не подржава 65,6 одсто, док 8,6 одсто не зна или одбија да се изјасни.

Кад је реч о теоријама завере, 34,9 одсто грађана Србије мисли да има пуно или нешто истине у тврдњи да је кинеска влада створила корона вирус у лабораторији, 51,9 одсто сматра да то у највећој мери или уопште није тачно, а 13,2 одсто каже да не зна.

Да је фармацеутска индустрија у мањој или већој мери умешана у ширење корона вируса верује 50,5 одсто испитаника у Србији, не верује 39,2 одсто, а 10,4 одсто не зна.

У теорију да постоји веза између 5Г технологије и корона вируса не верује 58,2 одсто грађана Србије, 21,9 одсто каже да не зна, а 19,9 одсто верује да постоји, у потпуности или делимично.

Грађани Србије имају сличан став према три теорије завере, да је војска САД развила корона вирус као биолошко оружје, да амерички милијардер Бил Гејтс користи корона вирус да „прогура“ вакцину са чипом који може да прати кретање људи и да је корона вирус „побегао“ из лабораторије у кинеском граду Вухану.

Да у те три теорије завере нема нимало истине или има веома мало, мисли између 45,7 и 49,8 одсто испитаних, између 17,3 и 17,8 одсто казало је да не зна, а да у тим тврдњама има нешто или пуно истине рекло је између 32,8 и 36,9 одсто анкетираних грађана Србије.

Ако се у обзир узму само две теорије завере у којима се помиње Кина, лако је уочити велику разлику између Србије и осталих економија Западног Балкана.

За разлику од Србије, где 34,9 одсто грађана делимично или у потпуности верује да је кинеска влада створила корона вирус у лабораторији, тај проценат се у другим економијама креће од 43,1 одсто у БиХ до 64,9 одсто у Албанији.

Док 36,9 одсто испитаника у Србији мисли да има пуно или нешто истине у тврдњи да је корона вирус „побегао“ из лабораторије у кинеском граду Вухану, на Косову то мисли 57 одсто, а у Албанији 57,6 одсто грађана.

Извор: Данас