Хрвати у Европском парламенту: Србију понизити и уништити!

ЕВРОПОСЛАНИЦИ из појединих суседних земаља, међу којима предњаче Хрвати и Бугари, настављају са праксом уплитања билатералних питања кроз амандмане на годишњи извештај ЕП о Србији.

Тонино Пицула, као коподносилац многих амандмана, између осталог захтева да приступна помоћ буде условљена и кључна у даљем јачању основних вредности, те укинута у случајевима систематских претњи интересима и вредностима ЕУ. Инсистира и на томе да обим приступне помоћи Србије одговара циљу европске перспективе Косова. Каже и да не би требало даље отварати поглавља док се Србија не обавеже на реформе.

Тонино Пицула и Жељана Зовко су укључени у чак 58 амандмана. Зовкова је сама поднела 19, у којима тражи ангажман на повратку опозиције у политичке и парламентарне активности, инсистира на већем истицању улоге ЕУ у инвестирању и трговини са Србијом, али захтева и промовисање културног наслеђа, језика и традиције националних мањина и чврсто одбијање сваког покушаја њихове дискриминације или асимилације. Такође, тражи од Србије да обезбеди једнако и недискриминаторно образовање на језицима мањина, намени им медијски простор у националним и локалним медијима, као и да обезбеди једнаке могућности и одговарајућу заступљеност у политичком животу, јавној управи и правосуђу.

Њеним амандманима се, између осталог, тражи и решавање отворених билатералних питања са суседима у вези са ратним злочинима, несталим особама, повратком отуђених културних добара, као и појачавање искрених напора у признавању и спровођењу судских пресуда о ратним злочинима. Примећује и значајно присуство говора мржње и величање ратних злочинаца у јавном простору и позива Србију да појача напоре у борби против тога. Инсистира и на усклађивању са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.

Име Пицуле се, као коподносиоца, налази у 39 амандмана. У њима се Србија позива да у потпуности примени билатералне споразуме са суседима, убрза решавање проблема демаркације граница, сукцесије, повратка културних добара… И он наглашава важност регионалне сарадње у вези са ратним злочинима и несталим особама, одбацивање говора мржње и величање ратних злочинаца. Власти позива и да се суздрже од употребе “запаљивог” говора према грађанима Косова албанске националности.

Бугарски посланик Андреј Ковачев је затражио да се омогући образовање на језицима националних мањина од предшколског нивоа, уз превођење и штампање уџбеника и одговарајући школски садржај за све разреде и предмете до краја средњошколског образовања. Тражи и улагање додатних напора у друштвено-економски развој пограничних региона да би се спречило њихово исељавање. Позвао је власти и да наставе са напорима у елиминисању наслеђа бивших комунистичких тајних служби и отворе архиве за јавност, “као корак ка демократизацији Србије”.

И Александар Александров Јорданов тражи улагање даљих напора у пуној заштити и гарантовању права на образовање националних мањина. Он заговара и политику сарадње са НАТО и изражава забринутост због интензивирања војне сарадње са Руском Федерацијом.

С друге стране, неки суседи инсистирају на поштовању права Србије, као на пример, Мађари Андор Дели, Кинга Гал и Андреа Бочкор. Они (као и Шпанац Антонио Лопес Истурис Вајт) истичу значај формирања ЗСО као пресудног елемента Бриселског споразума, поздрављају активну и конструктивну улогу Београда у дијалогу и примени споразума, траже брзу примену нове методологије проширења, наглашавају да Србија остаје посвећена регионалној сарадњи и добросуседским односима, миру, стабилности, помирењу и одржавању климе погодне решавању отворених билатералних питања из прошлости. Подвлаче и пресудан допринос Србије заштити спољних граница Европске уније.

Истовремено, ово троје мађарских посланика понављају важност усвајања Закона о финансирању АП Војводине, а упућују и позив за побољшану координацију на потпуној, доследној и правовременој примени и периодичној ревизији Акционог плана за остваривање права националних мањина.

КОСОВО СРЕДСТВО ПРИТИСКА

ГРК Емануил Фрагос поднео је сам више амандмана, кад год се име Косова појављивало без звездице. Француз Емануел Морел истиче историјске везе пријатељства и братства између народа ЕУ и Срба, а Жером Ривијер и Тјери Маријани позивају тела Уније, да престану да од претходног признавања Косова чине трајно и свеобухватно средство притиска на Србију.

Додају и да је Србија, као и свака суверена држава, слободна да закључи било коју врсту споразума са било којом другом земљом или међународном организацијом.

Извор: Новости онлајн