ИГУМАН НИКОЛАЈ ПОРУЧИО: Чему се надају људи који устају против свога народа, удавићете се у сузи његовој

“Црква Божија је та која сабира свој народ од краја до краја васељене, једина у којој проналазимо своје исконско биће и осећамо сигурно, спокојно и благословено. У историји света и цркве исписане су многе странице где Бог призива појединце или један читав народ у одбрану божјега имена и светиња божјих. Ево ми овде, и читавој Црној Гори настављамо да исписујемо те странице, зато што је народ Божји устао у одбрану својих светиња”, део је беседе игумана манастира Златеш у Томашеву, Николаја Стаматовића, пред црквом Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу.

Подсетимо, широм Црне Горе се већ недељама одржавају протестне литије због усвајања Закона о слободи вероисповести којим, како се сматра, држава одузима имовину која припада СПЦ.

Игуман Николај је нагласио “да смо са једне стране сви жалосни због доношења овог закона, а са друге радосни што нас је Бог удостојио да и данас у 21. веку можемо стати и посведочити да смо православни хришћани и да бранимо оно што је за нас најсветије”.

“Чему се надају људи који устају против свога народа. Чему се надају они који устају против цркве Божије. Њима не треба веће казне од једнога уздаха и једне сузе која је проливена због доношења овога закона. Тај уздах ће их вечно пратити а та суза ће бити кап у којој ће се удавити”, казао је Стаматовић.

Он је изјаву министра одбране Предрага Бошковића, који је митрополита Амфилохија назвао световним именом Ристо Радовић, назвао срамном и непримереном људима који воде државу.

“Зар они људи који воде државу, који би требало да буду пример свима нама, немају макар основну културу понашања и поштовања. За њих је Митрополит само Ристо, али је за њих римски папа свети отац. Нису свесни да је Митрополит човек који је васкрсао и препородио целу Црну Гору. Њима нека служи на част, нису понизили Митрополита, већ понижавају себе и показују ко су и шта заправо планирају да раде са нама, беседио је Стаматовић.

Извор: Курир.рс/Новости.рс (М. Секуловић)