Истраживање: Право на здравље, слобода кретања и медија најугроженији

Уочи 10. децембра, Међународног дана људских права, Београдски центар за људска права јавности представља истраживање „ЛЈудска права у очима грађана и грађанки Србије”.

Према ставовима испитаника, најугроженија права у 2020. години била су право на здравље (18%), слобода кретања (18%) и слобода медија (16%), за разлику од претходне године када су грађани као најугроженија права сматрали право на рад, слободу говора/медија и право на достојанствен живот.

Док је перцепција права на здравље као најугроженијег људског права у 2020. години сасвим очекивана у условима глобалне борбе са корона вирусом, рангирање других људских права као најугроженија по ставовима грађана варира у зависности од образовања и узраста испитаника.

Тако је слобода кретања била најугроженија испитаницима између 18 и 29 и између 30 и 44 година старости, слобода медија високообразованим и испитаницима између 30 и 44 година, слобода окупљања млађим испитаницима – између 18 и 29 година старости, док су право на рад као најугроженије видели слабије образовани и испитаници између 45 и 49 година старости.

Истраживање је показало и да је у односу на прошлу годину порастао проценат грађана који би се за повреду неког људског права обратили Заштитнику грађана, невладиним организацијама и председнику Републике, док је опао процента грађана који би се због тога обратили полицији и судовима.

И ове године је евидентно велико неповерење грађана у судове.

Чак 64% испитаника сматра да судије нису независне у свом раду. Имајући у виду да су управо судови најзначајнији органи у заштити људских права на домаћем нивоу, готово двотрећинско неповерење испитаника у њихов рад указује и на безнадежност ситуације грађана који сматрају да су њихова права угрожена или повређена.

Око 45% испитаника је позитивно оценило рад полиције, док је 29% испитаника, углавном млађе животне доби, незадовољно поступањем полиције у 2020. години.

То показује да се дешавања за време ванредног стања, као и она током јулских протеста која су обележила полицијска бруталност и несразмерна употреба силе према демонстрантима нису негативно одразила на оцену рада полиције.

Резултати истраживања сведоче и о дубокој поларизацији српског друштва у погледу перцепције медијских слобода и права на информисање.

Тако 49% испитаника, у највећој мери старији од 60 година и ниже образовани, сматра да су медији са националном фреквенцијом истинито, потпуно и благовремено обавештавали грађане о питањима од јавног значаја.

С друге стране, идентичан удео испитаника (49%) који су претежно били узраста између 18 и 44 године, као и они који су високообразовани, оценило је да медији нису истинито, потпуно и благовремено извештавали јавност. РТС је медијска кућа преко које се током 2020. године најчешће информисала већина грађана, а затим следе телевизије са националном фреквенцијом Пинк и Прва и кабловска телевизија Н1.

Ставови грађана о улози организација цивилног друштва које се баве заштитом људских права и даље су подељени. Идентичан удео испитаника – по 26% – има позитиван, односно негативан став о раду ових удружења грађана.

Овако подељен став грађана није изненађујући, имајући у виду бројне активности носилаца извршне власти које су усмерене на сужавање простора за рад организација цивилног друштва, али и етикетирања ових удружења у јавном простору као „страних плаћеника и група које раде на дестабилизацији државе“. У 2020. години највише одјека је имала злоупотреба механизма за борбу против прања новца и финансирања тероризма од стране Управе за спречавање прања новца Министарства финансија. Ипак, приметно је и да је 37% испитаника изразило неутралан став о улози и активностима невладиних организација.

Србија је и даље друштво у којем се прави разика према другима и другачијима, где грађани сматрају да је дискриминација широко распрострањена.

Чак четвртина испитаника је истакла да су у 2020. години били жртве неког облика дискриминације, а готово половина испитаника (око 46%) оценило је да су жене у лошијем положају у односу на мушкарце. Дискриминација жена у Србији је прилично раширена, а нарочито су присутни дискриминаторни родни стереотипи у јавном дискурсу. Резултати истраживања показују да су грађани свесни бројних проблема у овој области, нарочито оних у погледу родне неједнакости на тржишту рада.

Истраживање „ЛЈудска права у очима грађана и грађанки Србије” спроведено је по други пут у сарадњи са Тимом Уједињених нација за људска права у Србији и Ипсос Стратегиц Маркетингом током новембра 2020. године. Циљ истраживања је да се уочи обележавања Међународног дана људских права сагледа тренутна перцепција грађана Србије о стању људских права.

Десети децембар се у свету обележава као Међународни дан људских права по датуму усвајања Универзалне декларације о људским правима 1948. године. Ове године се 10. децембар обележава у сенци пандемије заразне болести ЦОВИД-19, чије се ширење, последице и напори држава да је сузбију најдиректније рефлектују на остваривање и уживање бројних људских права и слобода.

У припреми је нови годишњи извештај Београдског центра за људска права о стању људских права у 2020. годину, који ће на свеобухватан начин приказати положај и остваривање људских права у Србији и изазове које је у овој области донела пандемија ЦОВИД-19.

Извор: Данас