Како је Ер Србија дошла пред стечај

Једно од питања о којима је изгледа тешко наћи тачан одговор и консензус је да ли је Ер Србија успешна прича од 2013. године или се налазила у великим проблемима и пре избијања пандемије корона вируса која је приземљила скоро све авиокомпаније на свету.

Наиме, према речима министра финансија Синише Малог, држава има дозволу ЕУ да помогне националној компанији за покриће губитака насталих услед пандемије, а компанија, како тврди, није имала губитке у претходном периоду.

Одговор на ово би било лако наћи у финансијским извештајима компаније да није једне ставке која се провлачи кроз билансе Ер Србије већ годинама.

Наиме, номинално Ер Србија заиста бележи нето добит последњих пет година.

Међутим, у свакој од досадашњих година од 2013. од када је од ЈАТ-а настала ова компанија удруживањем Републике Србије и Етихада из УАЕ у њеним билансима успеха налазе се субвенције државе.

Субвенције су се последње три године усталиле на 2,5 милијарде динара, а претходно су износиле и по пет, односно шест милијарди динара.

Према тврдњама представника државе ту се ради о старим дуговима ЈАТ-а које држава преузела на себе.

Ипак, они се рачуноводствено књиже на приходној страни биланса успеха и то у пословне приходе.

Дакле, тај новац компанија ни не види, али он сваке године пумпа њене приходе.

Тек са том субвенцијом Ер Србија је у свакој од тих „успешних“ година правила добит.

Па је рецимо у 2015. години нето добит износила око 500 милиона динара, а државна помоћ 5,9 милијарди динара.

Претходне три године имали смо прилике да чујемо похвале компанији за финансијске успехе, па је тако 2017. добит износила две милијарде, 2018. 1,3 милијарде, а 2019. 1,4 милијарде динара.

Истовремено, у свакој години помоћ државе напумпала је приходе са по 2,5 милијарде динара.

Без тога, компанија би била у минусу, у 2018. и 2019. за око 1,1 милијарду динара, а у 2017. за пола милијарде.

Другим речима компанија не може из пословања да покрије своје расходе.

Анализа пословања Ер Србије од стране Фискалног савета у којој се примећује да постоји губитак изнад висине капитала, ставка која је иначе прилично непозната у западним економијама пошто компаније углавном не дочекају да им кумулирани губици постану већи од капитала, испровоцирала је министра финансија који је и сам учествовао и руководио пројектом стварања Ер Србије да прогласи опседнутост Фискалног савета овом компанијом „која не представља фискални ризик“.

Укупан акумулирани губитак на крају прошле године износио је 23,2 милијарде динара, док је губитак изнад висине капитала износио 15,2 милијарде динара.

Ипак, министар се на седници скупштинског Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавног новца сложио са председником Фискалног савета Павлом Петровићем, да је компанији потребно реструктурирање те да се у њега већ кренуло.

„Програм реструктурирања Ер Србије биће усвојен до краја године, а онда га шаљемо на одобрење Европској комисији, а онда ће бити јасно и колико новца дајемо и зашто се даје“, рекао је Мали.

Осим тога што је упитно чему реструктурирање, како тврди министар, успешне компаније, која пати само због пандемије, док је претходно пословање позитивно, проблем је што је донет ребаланс буџета за 2020. годину, а у Скупштини се налази и предлог буџета за 2021. годину, а не зна се колико је новца за ову компанију до сада издвојено из државне касе, нити колико ће пореске обвезнике коштати следеће године.

Ни Фискални савет није могао доћи до конкретних информација, али на бази доступних државних докумената и финансијских извештаја компаније, мањак за ову и наредну годину је око 200 милиона евра, а мање од половине је губитак настао пандемијом.

Не само што се у билансу успеха види мањак када се искључе државне дотације, него се и из новчаних токова види да сваке године компанији фали око 10 милиона евра из пословних активности, не рачунајући (очекивани) минус од око 20 милиона евра из инвестирања.

Тај мањак компанија је надокнађивала задуживањем и управо доспеће тих кредита је ове и следеће године знатно отежало позицију предузећа.

Наиме, током 2015. и 2016. године компанија је од компаније ЕА Партнерс узела два кредита од укупно 120 милиона долара, од којих је први доспео у спетембру ове године, који је волшебно компанија сама исплатила, а други, већи део, доспева у јуну наредне године.

Осим тога фирма се у децембру 2019. задужила за 20 милиона евра код Комерцијалне банке а кредит доспева сада, у децембру.

Процена Фискалног савета је да би мањак новца у Ер Србији, узевши у обзир кредите, у 2020. години и без пандемије износио око 60 милиона евра, док су ефекти саме пандемије око 40 милиона евра.

Дакле мањак у овој години износи око 100 милиона евра.

Када томе додамо мањак у следећој години који је делом структурне природе (иманентан пословању Ер Србије), па мањак од 20 до 40 милиона евра због одложеног опоравка индустрије од короне који светске компаније процењују на 2023. или чак 2024. годину као и доспеће кредита од 63 милиона долара, што би све укупно према рачуници Фискалног савета износило још најмање 100 милиона евра, Ер Србији фали најмање 200 милиона евра.

Остаје питање, колико ће држава платити (и на који начин) овој компанији.

Одговор на ово питање јуче нисмо добили из Министарства финансија, а судећи према изјави министра да се очекује дозвола ЕК, питање је да ли и они знају.

Ово је посебно интересантно јер у зависности од стања компаније пре кризе зависи и какву помоћ може да добије од државе и под којим условима према правилима ЕУ.

Једни, много лакши, услови су за случај солвентне компаније, а други ако је она била у проблемима и пре кризе.

У том случају ЕК захтева да се направи план реструктурирања управо онај који ће бити послат до краја године.

Чиме се заправо враћамо на почетак и признање да је Ер Србија имала проблематично пословање и пре кризе.

Извор: Данас