Кисић Тепавчевић: Да нисмо уводили никакве мере, УМРЛО БИ 100.000 ЉУДИ

Заменица директора Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ и чланица Кризног штаба за сузбијање ковида-19 др Дарија Кисић Тепавчевић сматра да би други талас епидемије могао да погоди Србију током јесени.

Кисић је указала да се у неким земљама, које су објавиле да су угасиле епидемију, врло брзо догодио и други талас.

– То се десило у ранијем период када је била сезона респираторних инфекција, сада није таква ситуација и то нам иде на руку, али тај други талас би могао да се деси и на јесен – рекла је саговорница Пинка.

Према њеним речима, када се врате сва обољења слична грипу и када почне њихова сезона ако корона вирус не нестане и не уништи га висока температура, онда је извесно да нам се може вратити на јесен. Али не никада у оваквом обиму, никада са оваквом осетљивости популације.

Она је уверена да се нико сада не би вратио на почетак, те да нико ни себе, ни друге не би изложио ризику.

– Треба да се вратимо у свакодневне животне токове и да нам се живот врати у нормалу, али социјално дистанцирање, прање руку…треба поштовати и у наредном периоду – рекла је Кисић.

Говорећи о почетку епидемије, Кисић је навела да смо имали две опције:

– Прво, могли смо да пустимо епидемију да иде својим током и да не уводимо никакве мере. У том случају епидемија би трајала од 6 до 8 недеља. Да смо се одлучили за ту опцију умрло би више од 100.000 људи. Имали бисмо огромне губитке. Наравно, ми то нисмо урадили већ смо увели мере и спречили катастрофу.

На питање како стручњаци знају да корона вирус слаби, она је објаснила да се то претпоставља на осонову тежине клиничке слике коју даје.

– Када уђе у популацију где су сви на њега осетљиви, нема препреке да се умножава у сваком организму и изазива болест. Ако му дозволимо да прелази несметано из једног у други организам онда има велики степен заразности, а како људи стичу имунитет на вирус, то је за њега неповољна средина и слаби му се могућност да изазива болест. Тада, ако пређе и на осетљиву особу не може да изазове тешку слику, већ нешто налик прехлади. На основу тога да је све мање клиничких форми, све мањи број особа захтева респиратор, закључујемо да је ослабила способност вируса да изазива тешке облике болести – додала је Кисић.

Према њеним речима, концепт и јесте да се навикавамо на вирус, ако већ не можемо да га уништимо и да га преведемо у такав облик да изазива симптоме сличне прехлади.

Извор: Блиц