Кисић Тепавчевић: Успорити одлазак грађана Србије у иностранство

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић оценила је да је основни циљ стратешких докумената у области економских миграција успоравање одласка грађана Србије на рад у иностранство, као и подстицање повратка стручњака из дијаспоре у Србију.

Она је, на видео конференцији “РЕ:Интеграте – повратак и (ре)интеграције: изазови током Ковид-19 пандемије”, коју је организовао пројекат “Миграције за развој”, који спроводи Немачка организација за међународну сарадњу – ГИЗ, подсетила да је у фебруару ове године усвојена Стратегија за економске миграције за период 2021-2027. године, саопштило је Министарство за рад.

Циљ тог стратешког документа је, како је истакла Кисић Тепавчевић, да оснажи институционалне капацитете, створи друштвени и привредни амбијент за успоравање одласка радно способног становништва и јачање везе са дијаспором, подстиче повратне миграције.

Уз подршку ГИЗ, у току је израда пратећег Акционог плана за период 2021-2023. године.

Фокус данашње конференције обједињује повратак и реинтеграцију, са једне стране, и изазове проузроковане актуелном пандемијом Ковид 19, посебно када је реч о рањивим категоријама становништва, међу којима су повратници, али и друге категорије локалног становништва.

Министарка је рекла како не постоје званичне статистике, ни релевантни подаци о томе колико грађана Србије одлази на рад у иностранство, као ни подаци о њиховом полу, стручности, годинама.

Према подацима лиценцираних агенција, од јануара до новембра 2020. године, њиховим посредством у иностранству се запослило око 1.000 наших држављана, што је знатно мање у односу на претходне године, када се у просеку на годишњем нивоу преко тих агенција запошљавало око 6.500 људи из Србије.

У истом периоду посредством Националне службе за запошљавање око 1.500 наших грађана запослило у иностранству, пре свега у Словенији и Немачкој. Када је у питању запошљавање странаца у Србији, Кисић Тепавчевић је навела да је од јануара до половине новембра ове године издато више од 10.000 дозвола за рад страним држављанима, а од децембра 2014. године, када је ступио на снагу Закон о запошљавању странаца, око 55.000 дозвола, највише радницима из Кине, Русије, Турске и Италије

“Од изузетног значаја је да градимо систем прикупљања података о различитим категоријама повратника, како бисмо на прави начин креирали програме подршке за сваку од њих”, навела је Кисић Тепавчевић.

Извор: Н1