Млинари предлажу допуну споразума о слободној трговини с Турском

Ако се турска опрема за млинарство увози у Србију без царине, треба преговарати да нам та земља омогући бесцарински извоз брашна.

Удружење „Житоунија” упутило је иницијативу да се допуни трговински споразум са Турском у делу који се тиче овог сектора и да се за извоз брашна за људску исхрану из Србије у ту земљу одобри годишња квота од 10.000 тона. Како је за „Политику” рекао Здравко Шајатовић, директор Удружења „Житоунија”, ово би била вредност „еквивалентна оној колико износи просечни годишњи бесцарински увоз млинске опреме из Турске у нашу земљу”. Домаће млинарство је, каже, у све тежој позицији јер извоз брашна у друге државе пада, па би отварање тржишта ове земље, на основу неке врсте реципроцитета, било корисно за произвођаче и целокупан сектор.

– Количина коју предлажемо не би угрозила турску производњу брашна. У укупној потрошњи овог производа у тој држави учествовали бисмо са свега 1,7 промила, што је тржишно безначајно учешће – истакао је он.

У „Житоунији” кажу да би овај предлог могао да буде увршћен као актуелна тема о унапређењу економских односа на неком од наредних састанака државних делегација две земље. У образложењу иницијативе удружења наводи се да је на основу Споразума о слободној трговини између Србије и Турске између осталог предвиђено да се без царине у нашу земљу увози млинска опрема из те државе.

– Производ који се добије млевењем пшенице, то јест коришћењем те опреме, јесте брашно за исхрану људи. Нажалост, брашно не може да се извози у Турску без царине. И уопште да се извози јер није ослобођено тог намета, па није конкурентно на турском тржишту – наводи се у саопштењу и додаје да је „апсолутно нелогично да се у Србију из Турске, без царине, увозе производи високог степена обраде – млинска опрема, док наше брашно, као нижи степен обраде, није ослобођен царине”.

– Ако овај случај преведемо на језик конкретних бројки, ситуација је потпуно апсурдна. Према подацима млинова чланица „Житоуније”, увоз млинске опреме из Турске у Србију у 2018. и 2019. години износио је око четири милиона евра. Истовремено, Србија није извезла ни килограм брашна за људску исхрану у Турску – кажу у овом удружењу.

Шајатовић истиче и да су потпуно неосновани аргументи турске стране да би увоз брашна из Србије у Турску угрозио њихову домаћу производњу.

Према подацима доступним „Житоунији”, годишња потрошња хлеба по становнику у Турској износи око 100 килограма, то јест у држави од 83 милиона становника годишња потрошња брашна за људску исхрану износи око шест милиона тона. Подсећају и да је Босна и Херцеговина, рецимо 2018. године, извезла у Турску брашно без царине на основу споразума о слободној трговини те две државе. И то количину од око 70.000 тона иако БиХ има скромну производњу пшенице која им није довољна ни за сопствене потребе.

– У првих осам месеци ове године извоз брашна је био знатно мањи – 7.781 тону, вероватно зато што се сада тражи доказ о домаћем пореклу сировине – истакао је Шајатовић.

Извор: Политика