Међународна кризна група: Три опције за решење косовског питања, ниједна није идеална

Међународна кризна група у изветшају о наставку процеса дијалога Београда и Приштине дала је препоруку да би Брисел требало да се фокусира на охрабривање преговора, као и да постоје три могућности за постизање компромиса, а самим тим и коначног споразума између две стране, преноси Зери.

Извештај садржи 27 страна и подељен је у пет делова, у којима се, између осталог, говори о улози ЕУ у разговорима о техничким питањима, о томе како Приштина и Београд виде то питање и о три политичке опције.

“Прва могућност за компромис се заснива на ‘награђивању’ Србије, која би добила донаторску подршку за развој и чланство у ЕУ, као награду за признање независности Косова. Друга би била та да Србија призна независност Косова у замену за стварање нових аутономних зона за косовске Србе и Албанце у Србији. И трећа опција би била размена територија, као што је предвиђено нацртом споразума из 2018. године“, каже се у извештају МКЗ.

Ипак, како се додаје у извештају, ниједна од ових опција није идеална.

“Брисел тренутно треба да се фокусира на охрабривање преговора у којима би стране биле слободне да пронађу решење које би било у складу са људсим правима и међународним правом. И ЕУ и САД треба да играју своју улогу. ЕУ треба да види да ли може да промени свој став постављајући као јасан циљ постизање коначног споразума заснованог на узајамном признању и да јасно стави до знања да ЕУ посредници не избегавају дискусије о аутономији и територијалној размени“, пише у извештају Међународне кризне групе.

Када је реч о улози Сједињених Америчких Држава, оне би са своје стране требало да раде са владом Косова на развоју преговарачке стратегије.

“Косовски партнери треба да буду спремни на могућност да се преговори наставе без добијања признања. У тим околностима, најбоља стратегија би могла да буде отварање које би створило прилику Косову да настави са интеграцијом у међународне институције и да успостави економске и политичке везе, као и безбедносне, са другим делом света. То би подсетило Београд да нема трајни вето на будућност Косова“, каже се у извештају о наставку дијалогу.

Како је оцењено, независност Косова је главни конфликт.

“Од 2006. године, Приштина и Београд су с времена на време водили разговоре о нормализацији односа. Договорили су се око неколико тачака, али се нису договорили око најважнијег питања које их дели: независност Косова“, оцењено је у извештају.

Након 2011. године, посредовање ЕУ довело је до постизања споразума о техничким питањима али није постигнут успех у кључним питањима политичког сукоба, наводи се у извештају, подсећајући да су 2018. године предстедници две стране изнели кључне тачке за постизање споразума на основу размене територија, што је одбачено јер су се томе успротивиле и саме државе а и ЕУ.

У извештају се наводи и да је дијалог уз посредовање ЕУ поново започет 2020. године, с тим да је истовремено и Вашингтон уложио одређене напоре на том плану.

“Међутим нови дипломатски замах је наишао на велике потешкоће. Иако се чини да је српски председник Александар Вучић заинтересован за постизање споразума, његов косовски колега се суочио са оптужбама за ратне злочине, остављајући приштинску владу у хаосу и без веће подршке за постизање споразума. Састанак у Белој кући је био само симболичан, а коначни споразум може бити постигнут само уколико Београд и Приштина промене досадашње ставове“, каже се у извештају.

Извор: Косово онлајн