НА РЕСПИРАТОРУ КРЕЋЕ И ОТКАЗИВАЊЕ ОРГАНА Др Миленковић: Ово је НАЈГОРИ талас, МЛАДИ занемаре ОВЕ симптоме и заврше на вентилатору

Уопште нема старије популације на механичкој вентилацији. Има доста младих људи који су занемаривали симптоме са високом температуром и онда су због погоршања завршили на вентилатору

У трећем таласу су најозбиљније клиничке слике, врло брзо се развијају упале плућа и врло су брза погоршања. Кад нам пацијент дође с пнеумонијом у закаснелом стадијуму, све је ближе механичкој вентилацији. На респираторима су нам листом млађи људи, који су били здрави пре короне. Сви капацитети су нам попуњени, имамо око 300 пацијената и буквално се чека да се неко отпусти да бисмо могли да примимо нове људе – каже у интервјуу за Курир анестезиолог асс. др Марија Миленковић, координаторка ковид болнице Бежанијска коса, која у регуларним околностима ради у Ургентном центру.

Каква је тачна старосна структура пацијената на респиратору?

– Уопште нема старије популације, углавном су то пацијенти старости од 45 до 65 година. Наравно, има и понеки баш стар пацијент, али то су углавном они који су ту дошли из болнице, после неке операције, где им је и откривена корона. Али има доста младих који су занемаривали своје симптоме с високом температуром и онда су због погоршања завршили на механичкој вентилацији, са високим скором виђеним на скенеру. Када већ дођу у закаснелом стадијуму пнеумоније, нема им много помоћи. Увек захтевају неки вид механичке вентилације, неинванзивне или инвазивне. Тренутно најмлађи пацијент који нам је на респиратору има око 40 година, а најстарији нам је од 86.

И онда иде прогресија на друге органе?

– Апсолутно тако. Све чешће је то удружено са срчаним тегобама, долази до различитих облика срчаног попуштања, на шта су, после оволико искуства, кардиолози већ навикли. Ту су и тегобе повезане с гастроинтестиналним трактом, нервним системом… Кад имате пролив, повраћање, главобоље, то су већ симптоми од других органа, а отежано дисање је од плућа.

На респиратору креће и отказивање органа?

– Респиратор је машина која помаже, али ту морате да будете седирани. И онда полако почиње мултиорганска дисфункција, почињу да отказују и други органи. Отказују бубрези, пацијент завршава на дијализи и, уопште, умањена је способност целог организма да се бори и реагује.

Да ли сада процентуално има више смртних случајева него у другом таласу?

– Јесу теже клиничке слике, али имамо много искуства и врло брзо препознајемо погоршање и на време координирамо све. Знамо шта нас чека. Буквално идемо корак испред болести, бар је тако на Бежанијској коси. Осим у случајевима где пацијент закасни и не јави се на време.

Тромбозе, односно проблеми с коагулацијом, ту су константно?

– То су имунолошке тромбозе, јер се јављају у плућима, на месту где је упала. Али их не можемо назвати тромбозе у класичном смислу. Будући да имамо доста искуства, као превенцију дајемо антикоагулантну терапију. Значило нам је све ово што смо прошли с пацијентима. И немамо велики број смртних исхода, бар што се тиче Бежанијске косе, зато што се на време помаже. Бежанијска коса је уређен систем тријаже и честих обилазака пацијената, систем с полуинтензивном и интензивном негом. Кад препознате пацијента и ставите га у полуинтензивну негу, предупредите настанак компликација.

Помаже ли ремдесивир, који је однедавно у нашем протоколу лечења ковид пацијената?

– Ремдесивир се веома добро показао. Даје се у првим данима болести уколико дође до респираторног погоршања и управо зато је врло битно да се пацијенти јављају на време. Ту је и фавипиравир, претходник ремдесивира, који добијају сви који се јаве на време. Као и ремдесивир, и то је антивирусни лек и с њим имамо добро искуство. Оба се примењују уз контролу строгих медицинских индикација, а оба се дају у раној фази болести, до седмог дана. И зато понављам да је веома важно да људи дођу на време. Мислим да смо ми болница која је највише дала ремдесивира. Фавипиравир је примило више од 200 пацијената.

Имате ли реинфицираних пацијената?

– Не, чини ми се да је лежао само један такав пацијент. Све су нови случајеви.

Шта нам је корона показала?

– Корона нам је показала да ни слава, ни новац, ни моћ не значе ништа! Сви смо исти. Али и то да колико је битна улога лекара, толико је важно и да пацијенти сами себе бодре. Такође, стручност се не доводи у питање, али је значајан и присан и људски однос према пацијентима. И морам да похвалим тим лекара Бежанијске косе, ту није битно ко је које специјалности, сви раде заједно, али и медицинско и немедицинско особље. Сви они долазе и суботом, и недељом, и ништа им није тешко. На Бежанијској коси све ради ко сат и ја сам, као неко са стране, врло лепо прихваћена. Овде све можете да одрадите у болници – дијагностичке процедуре, ништа се не штеди, ради се ултразвук срца, гастроскопије, хируршке процедуре… све је стављено под црвену зону.

Најемотивнији моменат Најтеже је кад лечите блиске људе

Који вам је моменат најемотивнији?

– Било их је много, а последњи је када сам лечила породицу колегинице и пријатељице – родитеље и брата. Оцу се стање погоршало и завршио је у јединици интензивног лечења. Извукао се, отишао је кући, али то ми је било страшно, био је то први пут да лечим неког ко ми је близак.

О чему вам пацијенти причају?

– Ми смо им једини контакт са светом и код нас се распитују за породице, шаљу поруке. Имали смо оца и сина који су се посвађали, па је отац тражио да пренесемо сину да му је жао и да је погрешио. На пулмологији сам човеку рекла да мора да се бори јер га чекају породица и супруга, а он ће: „Супруга ми је јуче умрла од короне.“ То је било баш тешко. Морате да бирате речи, најбитнији је тај психолошки моменат – како ћете да им саопштите неке ствари, како ћете да им приђете. Важно је да се сваком посветите, јер су у том тренутку свакоме његове тегобе и муке најтеже.

Војник у болници

Милунка Савић у доба короне

Колеге вас зову и Милунка Савић.

– Мој је темперамент такав, можда сам мало оштра, понашам се мало као војник и не гледам колико ћу да се задржим у црвеној зони. Тамо не остајем четири или шест сати, већ и више ако треба. Можда то није паметно, али ја тако радим.

Извор: Курир