НАПРЕДЊАЦИ НЕ ВОДЕ ПАТРИОТСКУ ПОЛИТКУ: Радикал оплео по режиму и НВО

Портал “Српска ствар” у новој рубрици “Интервју” данас разговара са Миљаном Дамјановићем потпредседником Српске радикалне странке и послаником у Народној скупштини. 

Господине Дамјановићу, како коментаришете изјаве политичких аналитичара да тренутна власт води патриотску политику?

Не сумњам у добро научен текст тзв. политичких аналитичара као и у њихова знање, звање и веродостојност исказаних ставова. И птицама на грани је јасно да су њихови експоненти у виду представника НВО (невладиних организација) које финансирају из Републичког буџета, новцем грађана Србије, најбољи представници идеје и идеологије садашњег режима. Ту бих пре свега истакао НВО попут „Жена у црном“ или „Иницијативе младих за људска права“ које нас свакодневно бомбардују разним антисрпским активностима попут некакве „Мирдите“ или изјавама да је српски народ геноцидан народ. Несоји из тих НВО свакодневно воде антисрпску кампању и српске хероје блате на сваком месту. На жалост, осим финансијских средстава добијају и завидну медијску подршку. Они су канцер нашег друштва а српски радикали ће, уколико нам народ укаже поверење на предстојећим изборима, донети Закон којим ће не само престати да буду финансиране већ ће њихов рад бити забрањен. Тим законским решењем ћемо дефинисати да свако ко буде јавно заступао лажну тезу да се у Сребреници десио геноцид по хитном поступку бити процесуиран па правац Падинска скела. Уместо да сеју мржњу омогућићемо им да сеју нпр. кромпир. Ето решења да и од таквих протува наше друштво види неку корист.

Србија се поноси чињеницом да је војно неутрална. Да ли смо заиста постали толико војно моћни?

Политику војне неутралности и ту „млаку воду“ нису измислили садашњи властодршци. Та накарадна политика је почела одмах након Другог светског рата. И, шта нам је она донела? Како нам се та војна неутралност вратила у грађанском рату почетком деведесетих? Који су резултати такве политике били 1999. године? Србија не сме бити војно неутрална. Ми, српски радикали, залажемо се за пријем у ОДКБ коју предводи Руска Федерација. Нама је потребан јак савезник, неко ко ће нас одбранити када нам је најтеже. Пријемом у ову војну организацију имали би потпуну сигурност да нас НАТО неће више никада напасти. То више не би смели ни да сањају јер би нападом на равноправног члана ОДКБ значио рат са највећом војном силом каква је садашња Путинова Русија. Манимо се више те демагогије о војној неутралности, будућност Србије и будућих српских нараштаја је у питању. Сви имају своје савезнике, Хрвати, Шиптари а само се ми нешто правимо паметни. Ставимо тачку већ једном. Србија више никада не сме бити војно неутрална!

Иницијатива српских радикала је била да Булевар на Новом Београду понесе име по херојима с Кошара. Како гледате данас на ту иницијативу?

Када смо тада покренули петицију грађана с том идејом нисмо, искрено, очекивали толику подршку наших суграђана из Београда. Поносан сам на њих. Испред инфо пултова на којима су волонтери СРС тада прикупљали потписе – за ту иницијативу били су редови људи, младих, старијих, пензионера. Сви су желели јавно да потпишу и подрже. И то су учинили. Та чињеница је доказ да је коначно прошло време оних који се стиде својих хероја.

У наредном периоду ћемо имати још и неке иницијативе, попут Хероја с Паштрика које Србија и српски народ никада не смеју да забораве. Па то су војници који су се тада борили против Тачијевих терориста, регуларне албанске војске и НАТО авијације. Исход – победили смо. ПОБЕДИЛИ СУ! Многи су своје животе оставили у тој борби. Те људе морамо да памтимо. Ту битку и победу морамо да славимо.

Такође, ми српски радикали, смо поднели и иницијативу да Клинички центар у Нишу добије име по хирургу који је свој живот жртвовао борећи се против коронавируса. Миодраг Лазић је годину дана био ратни хирург добровољац у Републици Српској Крајини и Републици Српској за шта га је Патријарх српски Павле одликовао орденом Светог Саве. Преминуо је у априлу ове године на свом радном месту спашавајући животе наших грађана који су боловали од коронавируса.

На жалост, три месеца пред пензију, борећи се против невидљивог непријатеља и сам је оболео и брзо нас напустио. Доктор Лазић или доктор Лаза, како себе потписује у опроштајном писму, и сам каже да је био хирург напаћеног српског народа. Његова једина жеља је била да буде испраћен с песмом „Марш на Дрину“. То је херој. Србија мора да поштује своје хероје. ПОШТУЈМО!

Пошаљите нам предлог кога би волели да угостимо, јавите нам се на srpskastvar1244@gmail.com

Извор: Српска ствар