Наставници не стижу да усмено испитују ученике

Све што је у последње време изашло на видело, посебно у вези са српским језиком, више је него довољно да се нови министар просвете замисли и да у сарадњи са струком – САНУ, Одбором за стандардизацију српског језика, катедрама и друштвом за српски језик и књижевност, а свакако и истакнутим наставницима из основних и средњих школа – организује озбиљну конференцију на којој би се указало на све узроке и пут ка темељитој промени оваквог стања. Нема више места да се нешто поправља крпљењем програма. Уочава то одговарајући на питања „Политике” проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика. Указујући на чињеницу да је српски језик запуштен, он подсећа да немамо утврђену језичку политику која је у одговорним и уређеним друштвима у центру је националне политике.

– Одбор за стандардизацију српског језика, као највише стручно тело које окупља све институције задужене за статус српског језика и његово проучавање, о томе је више пута говорио, обраћао се јавно држави, а и поводом других проблема у вези са статусом српског језика на то указивао. Нема одговорне језичке политике без учешћа струке у њеном осмишљавању. У држави није било слуха за наше иступе – напомиње Танасић.

Поред низа лоших одлука у вези са српским језиком, доказ непостојања добро осмишљене језичке политике, по његовом мишљењу, јесте и неспремност наше државе да донесе закон о језику и писму, на шта је дужна од усвајања Устава. Закон би дао основе и оквире за утврђивање и спровођење језичке политике.

– Уредили смо статус мањинских језика у складу с највишим европским стандардима, а статус српског језика као националног и службеног језика у Србији тако дуго не можемо да законски утврдимо. Је ли то случајно? – пита Танасић. Уверен је да је непостојање утврђене језичке политике и закона о српском језику главни узрок свих нагомиланих проблема у вези са српским језиком, па и лошег стања у школству.

– И недавна констатација, макар као предлог, да би неки будући новопазарски студенти тзв. босанског језика могли предавати и српски језик у основним школама говори о томе у каквом је понижавајућем статусу српски језик код нас – дочарава професор.

Каже да са неподношљиво малим бројем часова српског језика у основним и средњим школама није могуће квалитетно организовати наставу. Она се нужно своди на то да се готово протрчи кроз програм.

– Мој бивши студент, који постиже завидне резултате са својим ђацима, рече поводом овога да наставник мора да уложи 200 одсто времена да би ученици имали задовољавајуће знање. Довољан број часова би омогућио да не уче само нека основна правила него да, прожимајући на стваралачки начин језик и књижевност, стичу квалитетна знања која се не заборављају по завршетку разреда. Тако би могли да упознају српску културу, увиде значај српског језика у средишту националне културе и идентитета. Има ли наша држава визију образовања у области националних дисциплина, посебно српског језика? Није ваљда да су ови објављени резултати (извештај ЗВКОВ-а прим. аут.) показатељ државне визије – размишља Танасић.

Уз знатно већи број часова, као основни услов за квалитетну наставу, у најтешњој вези с тим напомиње и питање уџбеника, њиховог квалитета и издавача, а преко чега се не би смело ћутке прећи. За мотивацију је, каже, потребна и свест о нужности да се из школе изађе са добрим знањем српског језика, да је то важно и за сваки посао, али и да се не може завршити ни основна ни средња школа са високом оценом из српског језика без квалитетног знања, да није нужно да готово сви имају одличне оцене без одличног знања.

Кад га питамо зашто наставници више нису утицајни узори ученицима, него је та њихова важна улога препуштена којекаквим „инфлуенсерима”, одсечно поентира: „Како наставници могу бити узор ђацима кад виде какав статус образовање има у нашем друштву, кад знају да ни у школи није пресудно знање за високу оцену.”

Кад оцене нису мерило знања и објективног напредовања ученика, ако је аутономија наставника у оцењивању само декларативна, а кројаче образовних политика из дремежа не прене апел струке за озбиљном расправом, чији ће плодови бити приметно унапређење статуса и знања српског језика, очекује се да у будућим анализама Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања прецизније одмери колико је овдашњи систем лицемеран.

Извор: Политика