Не троши осећања

Говорили су ми: не дај себе толико, истрошићеш осећања, нису људи заслужили да пружиш руку сваком несрећнику… А ја, емпата до сржи, увек давала још више љубави, пажње, бриге, топлине… И знате шта? Нисам се истрошила. Напротив.

Вечерас сам небројени пут осетила оштрицу људске површности и себичлука, враћене да убију топлину коју сам пружила (а није требало, јер нису заслужили). Нешто се у мени стегло, и заплакала бих, а и не бих.

И као провиђење, поново се јави она дивна мантра:”Док је мени мене, све је у реду”.

И ето, у реду је.

Волим се и зато могу уснути са осмехом, препуњена љубављу

Ја то тако