Никад ниже поверење у државу

Право на здравље и право на слободу кретања грађани Србије су очекивано оценили као најугроженија у прошлој години, обележеној пандемијом ковида 19 (по 18 одсто), док се, слично ранијим годинама, у врху листе оних који су трпели највише удара нашла слобода медија и право на информисање (16 одсто испитаника).

Истраживање „Људска права у очима грађана и грађанки Србије у 2020“, које је крајем године други пут спровео Београдски центар за људска права са тимом Уједињених нација за људска права у Србији и Ипсос Стратеџик Маркетингом, показало је дубоку подељеност друштва, али и никада ниже поверење у државу и њене институције, као и у званичне информације које су пласиране махом са телевизија са националном фреквенцијом.

– Истраживање показује да су грађани додатно изгубили поверење у правну државу и институције, а када говоримо о нормативи и регулативи, цела година је обојена потпуним хаосом. Слобода изражавања се и даље котира високо међу најугроженијима, а искази испитаника показују велику подељеност, у зависности од старосне доби и нивоа образовања. Тако 27 одсто грађана старости од 30 до 44 године види медијске слободе као угрожене. У погледу квалитета информација које су пласиране у националним медијима, оцене испитаника су потпуно поларизоване, па је половина грађана задовољна начином извештавања о пандемији и мерама за њено сузбијање, док друга половина није, показују резултати истраживања спроведеног у новембру прошле године, на узорку од 1.008 испитаника, а представља их Соња Тошковић из Београдског центра за људска права.

Како Тошковић наводи за Данас, ту је разлика у ставовима најуочљивија.

Да медији нису истинито, у потпуности и благовремено обавештавали грађане оцењује 62 одсто грађана узраста од 18 до 29 година, 59 одсто грађана узраста од 30 до 44 година и 62 одсто грађана са високим образовањем.

Информацијама у медијима веровало је 68 одсто испитаника старијих од 60 година, и 64 одсто грађана са завршеном основном школом или нижег образовања.

Тошковић додаје да је РТС медијска кућа преко које се током године најчешће информисала већина грађана (33 одсто), затим Н1 са 15,5 одсто гледалаца међу испитаницима, а следе их Пинк са 15,2 одсто и Прва са 14,5 одсто грађана.

Резултати истраживања указују и на даљи пад поверења грађана у независност судства, као и на угрожено право на правично суђење.

– Неповерење у судове је логичан утисак у години када су судови били малтене блокирани и у колапсу, али је већ дуже време правосуђе „рак рана“ нашег друштва. То се понавља и кроз извештаје Европске комисије, Фридом хауса, последњи Билчиков извештај (Резолуција о Србији Европског парламента), сви указују на исту ствар, наводи Тошковић и подсећа да је у децембарском извештају ЕП специјални известилац за Србије Владимир Билчик истакао да је „забринут због извештавања о насиљу и претњама новинарима“, на шта су други известиоци затражили оштрији став према нашој земљи јер је присутно „демократско назадовање“, те није забележен напредак на пољу основних права и борбе против корупције.

– У извештају је било више од 400 амандмана, и међународна заједница примећује потпуни застој у европским интеграцијама, навела је Тошковић.

Саговорница Данаса је подсетила на само неке од спорних дешавања која су се хаотично ређала протекле године, од премијеркиног покушаја централизације информисања о ковиду, проблематичним извештајима о болницама, броју оболелих и умрлих, привођења извештача, хапшења новинарке Ане Лалић.

– Држава је доносила силна подзаконска акта, које нико није могао да „похвата“. То је веома збуњујуће за грађане, који половину ствари нису ни знали, као за потпуно затварање појединих институција, или правилнике који су укидани а да нису ни стигли у јавност због брзе реакције организација које су упозориле власт да то не сме да ради, додаје Тошковић.

Професор Факултета политичких наука Мирољуб Радојковић каже да је неповерење у традиционалне медије нарасло паралелно са јачањем интернета, који назива „ђубриштем дезинформација, гласина и фејк њуза“.

– Теорије завере се и развијају зато што свако може да објави своје мишљење, па и највећу глупост, преко алатки где нико не може да га цензурише и позива на одговорност. Такви људи су први који неће да се сложе да треба веровати званичним и старим, гломазним медијима. Лјуди знају да медије носе политика и новац, да их купују као на пијаци, и онда се окрећу другим изворима. Док се не опеку, схвате да су изманипулисани ли преварени, колико је интернет непоуздан извор и подићи ће своју медијску писменост. Да се стане на пут интернетској помами не може другачије него да га људи изгустирају, наводи Радојковић.

Он додаје да ће се, дискредитацијом интернета, поверење у традиционалне медије враћати, уколико су они професионални и слободни.

– И даље сам уверен да новинарство може да преживи, ако је професионално до краја и слободно од притисака, и ако се читаве редакције држе кодекса професионалне етике. Боље да ми било какав Кризни штаб састављен од стручњака нешто каже, него да ми то каже било који анониман извор за кога не знам да ли зна о чему говори, наводи Радојковић.

Све мање људи верује судовима

Четвртина грађана би се и даље обратила полицији у случају да им је неко право нарушено, што је много мање него прошле године, када је тај проценат био 38 одсто. Највише њих би се ипак јавило Заштитнику грађана (26 одсто), кога је прошле године бирало тек 19 одсто испитаних. Судовима би се, пак јавило тек девет одсто испитаника, док је њихов број раније био 12 процената. Тако 64 одсто грађана сматра да судије нису независне у свом раду, у односу на прошлогодишњих 59 процената.

Извор: Данас