Обвезнице као начин да се за државне фирме штампају паре?

 

Народна банка донела је одлуку којом ће моћи да откупљује корпоративне обвезнице – којих у Србији још нема.

Наиме, поједностављење и појефтињење објављивања проспекта компанија које издају обвезнице је једна од антикризних мера из пакета помоћи привреди, али до сада није било јасно каква је тачна улога државе у развоју тржишта корпоративних обвезница. Према изјавама званичника могло се наслутити да ће држава директно из буџета куповати обвезнице предузећа, а међу њима и јавних и државних предузећа, али, за сада се испоставило да се у ствари ради о моделу који већ дуго примењују амерички ФЕД и Европска централна банка. Наиме, банке купују обвезнице предузећа, а онда их на секундарном тржишту откупљује централна банка или их користе као средство обезбеђења приликом узимања кредита за ликвидност од централне банке. За сада као колатерале банке могу да понуде државне обвезнице или благајничке записе Народне банке Србије.

Дакле, овај потез није ништа ново сам по себи, али су околности поприлично нове. За разлику од САД или еврозоне који имају вишедеценијско тржиште корпоративних обвезница вредно билионе долара, тржиште корпоративних обвезница је у Србији практично непостојеће. До пре десетак година било је само неколико емисија компанијских обвезница и то за познате купце и њима се није трговало на берзи. Један мали део емисије обвезница Ерсте банке се и сада налази на берзи, али никаквог промета њима нема. С друге стране, једино што цвета на Београдској берзи је тржиште државних обвезница.

Ђорђе Ђукић, професор на Економском факултету у Београду, напомиње да прво банке морају да купе те обвезнице, али поставља се питање зашто би оне то урадиле.

„Које би банке имале мотив да купују обвезнице компанија са којима већ имају директан контакт као клијентима. Такође, велике и солидне компаније могу лако доћи до повољног кредита. Фирме ће гледати да им се емисија обвезница исплати више од кредита банке. Са овако ниским каматним стопама на кредите и уз чињеницу да ЕЦБ неће мењати монетарну политику бар годину, две то није амбијент у коме је реално очекивати развој овог тржишта“, објашњава Ђукић.

Он додаје да су централне банке ставиле у фокус тржиште корпоративних обвезница током светске финансијске кризе и посебно садашње ковид 19 кризе како би обезбедиле ликвидност компанија и тако спречиле масовна банкротства.

„Монетарне власти се појављују у улози купца обвезница, али то тржиште већ деценијама функционише. На тај начин монетарне власти дају сигнал банкама да финансирају компаније иако је криза. ФЕД је осим корпоративних обвезница чак дао сигнал да ће куповати и акције компанија. Али у Србији је берза компромитована дуже од деценије, због непостојања заштите малих акционара и јер се користила само као инструмент за процес приватизације“, истиче Ђукић.

Према одлуци НБС, централна банка ће куповати само обвезнице компанија које буду издале обвезнице до 31. децембра 2020. и које нису дужег рока доспећа од пет година. Такође, у обзир улазе само обвезнице са бонитетом Б – веома добар или бољим, а који одређује Агенција за привредне регистре. У обзир не долазе папири финансијских институција које контролише Народна банка. Такође, НБС не може директно да откупи обвезнице предузећа у државном власништву.

Бранислав Јоргић, власник Јоргић брокера, каже да је то замишљено тако да банке откупљују обвезнице, држе их до доспећа, осим ако не упадну у проблем са ликвидношћу када могу да их продају НБС или да их дају као залог за кредит централне банке.

„Решење је коректно, али неће много помоћи развоју финансијског тржишта, односно берзе. Много би боље било да банке продају на тржишту те обвезнице уколико им је потребна ликвидност, а да се НБС држи по страни. Предузећима је једноставније да продају обвезнице банци, али тако сужавају број инвеститора који могу да их купе“, примећује Јоргић.

Он додаје и да емисија обвезница значи и да компанија мора да отвори своје билансе према инвеститорима, да стекне њихово поверење и да их убеди да уложе свој новац баш у њихов дуг“, подсећа Јоргић додајући да је као и увек важно како се неки пропис примењује.

Према проценама стручњака након поједностављења прописа потребно је око два месеца да компанија емитује обвезнице. То не даје пуно времена предузећима да се одлуче за улазак у процес емисије обвезница. Међутим, неки сматрају да је ово пре свега намењено финансирању државних предузећа и можда чак и привилегованих приватних предузећа. Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, напомиње да НБС на разне начине повећава количину новца, па и откуп обвезница може бити један од њих.

„Донели су одлуку о откупу обвезница којих нема. Само да то не буде намењено финансирању државних предузећа, као што су ЕПС, Ер Србија, Телеком из примарне емисије. Ми смо већ имали тако нешто у бившој Југославији. Тада се то радило преко рефинансирања кредита. Банка одобри кредит друштвеном предузећу, јер зна да ће јој тај кредит откупити Народна банка. Осим тога и одређивање рејтинга од стране АПР-а није кредибилно на међународном тржишту“, упозорава Арсић подсећајући да Србија није САД или еврозона и да уколико би се емитовало превише динара грађани би могли да оду у мењачнице да их мењају за евре. То би према његовим речима, значило да би превелика понуда динара могла би да створи додатни притисак ка смањењу девизних резерви.

„Тражња за евром је стабилна. Када се емитује новац у ЕУ људи неће ићи да за евре купују доларе или јене. Код нас када се дају динари људи иду да купују евро. Долар или евро су резервне валуте и користе се у многим државама света „, напомиње Арсић.

Извор: Данас