Од Србије се и даље очекује отклон од Белорусије

У марту се завршава шестомесечна суспензија војних вежби и активности Војске Србије са свим партнерима.

Влада је одлуку донела у септембру дан уочи одржавања заједничких вежби Словенско братство 2020 војски Србије, Русије и Белорусије. Тадашњи министар одбране Александар Вулин објаснио је да је одлука донета јер је Србија била под „страшним и незаслуженим притиском Европске уније“ да одустане од вежби са Белорусијом.

Питали смо саговорнике Данаса шта очекују после истека шестомесечне суспензије, поготово од сарадње са Белорусијом, на чијем је челу Александар Лукашенко, који се суочава и даље са протестима опозиције након председничких избора у августу.

Владан Живуловић, председник Атлантског савета Србије, за Данас каже да мисли да ће Србија заузети много озбиљнији курс имајући у виду исказану жељу руководства државе за улазак у ЕУ.

– Ми морамо да пратимо регулативе ЕУ, а то значи да пратимо и њихову спољну политику. Ако већ према тој политици нисмо спремни да уводимо санкције Русији, ово бар можемо. А тиме би сачували и образ према Русима на начин да се бранимо да смо неутрални. Из тих разлога се надам да ће те вежбе бити смањене на минимум поштовањем одлука ЕУ. Не заборавимо да смо подржали Унију у ставу поводом нереда у Белорусији и нисмо подржали Лукашенка тако да и се и у том надам да ће се наставити наша спољна политика – каже Живуловић.

Директор Института за европске послове Наим Лео Бешири каже да је троугао Србија-ЕУ-Белорусија јасан.

– Европска унија неће толерисати потезе Владе Србије и председника који су супротни одлукама ЕУ. Озбиљно се Србији замера што не усаглашава своју спољну, одбрамбену и безбедносну политику у складу са одлукама Савета министара и других ЕУ тела. Управо из тог разлога Србија није отворила Поглавље 31, које се односи на спољнополитички положај земље кандидата, њену одбрамбену и безбедносну политику. Белорусија је под санкцијама ЕУ, што Србија игнорише, а онда долива ватру тако што се удружује са Белорусијом и осталим диктатурама када гласа у Уједињеним нацијама, поново супротно интересима ЕУ и њених земаља чланица. Земља која озбиљно претендује да буде чланица ЕУ, не потеже такве потезе који директно удаљују Србију од пуноправног чланства – указује Бешири.

Како додаје, посебно забрињава чињеница да Србија нема неке користи од инсистирања на тој сарадњи.

– Белорусија није ни у првих 30 земаља са којима имамо економску сарадњу, што води само закључку да председник Вучић има личне односе са Лукашенком и да ти односи датиру још од деведесетих. Друго објашњење је да Вучић плаши Брисел савезом Русија-Белорусија, а истовремено се додворава Путину. Који год да је разлог, кристално је јасно да Србија и њени грађани не добијају ништа од сарадње са Белорусијом и њеним диктатором, а да губе перспективу чланства у ЕУ и директно мало бољи живот – закључује Бешири.

Подсетимо, војске Белорусије, Русије и Србије, од 10. до 15. септембра требало је да учествују на заједничкој војној вежби, која се од 2015. наизменично одржава у земљама учесницама под називом Словенско братство.

Одмах након 4. септембра и потписивања Вашингтонског споразума у Белој кући о економској нормализацији између Београда и Приштине, тадашњи министар одбране Вулин је саопштио да се уводи шестомесечни мораторијум на учешће Србије у међународним војним маневрима.

Навео је да вежби и активности неће бити „ни са НАТО ни са ОДКБ, ни са Русијом ни са САД, ни са Кином, ни са Европском унијом, ни са Истоком ни са Западом“, док ће учешће у мировним операцијама бити посебно размотрено и према потреби суспендовано.

Одлука је тумачена и тиме што је споразумом у Вашингтону доведена у питање безбедност наше војне мисије у склопу међународних снага, стациониране у зони под контролом проиранског Хезболаха.

Одустајање Србије Москва и Минск тада нису коментарисали.

Извор: Данас