Јоксимовић: Србија да покаже озбиљност у реформама, а ЕУ око нове методологије проширења

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић рекла је да Србија на путу евроинтеграција, у години која је почела, треба да покаже да је озбиљна око суштинских реформи, јачања владавине права, економске отпорности, доброг управљања и дубоке умрежености са водећим политикама ЕУ груписаним у шест кластера.

ЕУ, с друге стране, треба да покаже да је била озбиљна око нове методологије као инструмента за убрзање кредибилног процеса преговора и подршке за искрену политику проширења која ће ојачати и отпорност и виталност ЕУ, рекла је Јоксимовић за Еурактив и агенцију Бета.

Подсећајући да су највиши званичници ЕУ више пута поновили да им је Западни Балкан приоритет, Јоксимовић је рекла да томе у прлиог, поред нове методологије, говоре и усредсредјеност ЕУ на економско прилагођавање региона и подршка опоравку након пандемије кроз Економски и инвестициони план за Западни Балкан.

Јоксимовић је рекла да очекује да 2021. буде динамичнија и знатно конкретнија у односу на целокупну политику проширења ЕУ, да буде година медјусобног поверења ЕУ и кандидата и са више обостраног ентузијазма.

Према њеним речима, како би се убрзала динамика приступања, најпре треба „што хитније“ уобличити примену нове методологије за преговарачки процес Србије, са чиме се у извесној мери касни, јер чланице и Европска комисија још не могу да се усагласе око преговарачких оквира за Северну Македонију и Албанију, што посредно утиче и на преговоре са Србијом.

Јоксимовић је рекла да је сада, када поглавља више нису основни инструмент, већ је то достизање критеријума за отварање кластера сродних поглавља, потребан „јасан и прецизан план европских партнера о мерилима за напредак реформи и о начину на које ће оне бити вредноване“.

„Наставићемо да као приоритетне задатке нове владе брже спроводимо реформе које утичу на динамику преговора са ЕУ, посебно оних из области владавине права, односно првог кластера, из којег су сва поглавља отворена и на чијем се усклађивању са препорукама ЕУ увелико ради“, рекла је Јоксимовић.

Како је додала, реч је, пре свега, о уставним изменама као делу правосудне реформе, спроводјењу Медијске стратегије, даљем унапређењу људских и мањинских права.

Јоксимовић је рекла и да се, када је реч о техничком аспекту преговора, „проактивно ради“ на прилагођавању свих структура новој методологији, „на основу оног што нам је за сада познато“.

„Спремамо се да преговарамо на начин који ЕУ најављује, а то је убрзање процеса, кроз снажнији политички надзор и уз детаљну имплементацију стратешких планова реформи који су суштина нове методологије“, рекла је Јоксимовић.

Такодје је рекла да је, са друге стране, важно да чланице ЕУ покажу више ентузијазма према проширењу „јер Западни Балкан више није део проблема него је решење за достизање стабилности и саме Уније, посебно након Брегзита“.

Како је додала, регион је и део решења за превазилажење економске и мигрантске кризе.

Када је реч о години за нама, Јоксимовић је рекла да је пандемија ковид-19 донела промене на свим пољима и да европски пут Србије у том погледу није изузетак јер је свима прироритет био очување здравља градјана и да се изборе са последицама здравствене кризе.

„Са наше стране истичем да је протекла година показала да је Србија веродостојна европска држава, која је очувала економску отпорност у највећој пандемији модерног света, уз обезбедјивање брзе адекватне здравствене заштите за све наше грађане“, рекла је Јоксимовић.

Извор: Данас