Опасан повратак у школске клупе?

Школа се дуго сматрала релативно сигурним местом током пандемије. Но нове студије показују да то није тако. Многи наставници у Немачкој траже да се одложи повратак у школске клупе, али кажу да онлајн-настава не ваља.

Сабине Клајн (право име познато редакцији) свакодневно проверава своје поштанско сандуче. Ова учитељица са севера Немачке се нада да ће добити званично обавештење своје покрајине о томе како би настава у немачким школама могла да изгледа након 10. јануара до када, према садашњој одлуци, траје локдаун.

„За дане од 6. јануара, када се званично завршавају празници, добили смо упутство да ученицима дамо што више задатака да (код куће) имају чиме да се баве до 11. јануара. Нико не зна шта после“, каже нам Клајн (56).

Она не жели да откривамо њено право име јер се боји да говори за медије без одобрења школе и покрајинског министарства.

„С једне стране, као наставница, била бих срећна да се вратимо у школе јер дигитални формати ни изблиза не могу да надокнаде праву наставу. Но као човек се бојим због великог броја новозаражених јер ми наставници нисмо довољно заштићени“, каже Клајн.

Бајка о сигурној настави

Дуго су школе важиле као „сигурна места“. Деца, тако се тврдило и у научним студијама, су мање подложна заразама. А ако се заразе, углавном немају никакве симптоме. Тврдило се тако да нема јаких разлога за затварање школа.

Политичари су пригрлили ту теорију. Посебно јер су на пролеће, током тврдог локдауна, родитељи доведени на ивицу очајања – морали су да раде од куће, а деца нису могла у вртиће и школе. Понављање тог сценарија је политика на јесен хтела да избегне по сваку цену.

Образовна политика је у Немачкој у рукама покрајина, а њихови надлежни министри су често понављали да школе нису жаришта, чак ни када је број зараза почео вртоглаво да расте ове јесени.

Међу њима је био и министар образовања града-покрајине Хамбурга Тис Рабе. Међутим, Рабе је знао за случај једне хамбуршке школе где је само један ученик заразио четрдесетак ученика и наставника. Министар је игнорисао ту студију све док је љутити родитељи нису објавили.

И остали министри образовања су бранили класично одвијање и након што је Национална академија наука почетком децембра препоручила укидање обавезе да се долази у школу, а епидемиолошки Институт „Роберт Кох“ да се разреди макар поделе на две групе како би могло да се држи одстојање.

Дошла су и нова научна сазнања. У Аустрији су масовна тестирања показала да су деца у истој мери подложна зарази као и одрасли, али да то раније нисмо знали јер деца углавном немају симптоме па се не тестирају.

Неке студије у Великој Британији су показале да је број заражених школараца, посебно оних старијих од 12 година, посебно висок.

По тридесеторо деце у разреду

Учитељици Сабине Клајн је деловало логично да школе уводе мере у складу са бројем зараза у округу. Али, никада се није осећала сигурно у школи. Јер, каже, како одржати одстојање са тридесеторо деце у учионици. Проветравање на сваких двадесет минута одузимало је много времена од наставе.

Ова учитељица мисли да су она и колеге остављени на цедилу. „Чак нам ни маске нису доставили. Тек смо недавно добили пар обичних маски. Због хроничне болести спадам у ризичну групу па се не усуђујем да идем у школу без ФФП2 маске. До сада сам на маске већ потрошила преко 500 евра“, жали се она.

Док заштита на раду у болницама предвиђа да се ФФП2 маске скидају сваких неколико сати, Клајн своју маску носи сатима у комаду.

„Током одмора излазим ван школе и поједем нешто. Кући се редовно враћам с главобољом“, јада се учитељица.

Упркос отежаним условима, Клајн не би хтела да школе остају дуже затворене. Каже, на дигиталну наставу нису спремни. „Ту се од првог локдауна ништа није променило: није било ни додатних обука за наставнике, а ни техничка опрема није довољна за наставнике и ученике.“

У понедељак (4. јануар) би покрајински министри требало да одлуче како ће се наставити школска година. Немачко удружење наставника каже да је очито да нормална настава још није могућа.

Извор: Данас