ПАКУЈУ СЕ ОПТУЖНИЦЕ ПРОТИВ СРБА! Приштина и Подгорица остварују паклени план!

Влада Косова поново покушава да оснује Институт за истраживање ратних злочина – али стручњаци су скептични због тога што власт већ две деценије не успева да правилно документује ратне злочине.

Косовско министарство правде прошле недеље је одлучило да састави радну групу која ће припремити анализу за формирање новог Института за истраживање ратних злочина, девет година након што је раније основани институт затворен јер није дао значајне резултате.

Министарство правде је задужило тим од 15 људи, укључујући државне званичнике, представнике цивилног друштва и универзитетске професоре, да до септембра ове године ураде извештај о начину функционисања новог института.

Влада је још 2011. године у оквиру Министарства правде формирала прву верзију Института за истраживање ратних злочина, ради прикупљања, обраде, класификације и архивирања података о злочинима почињеним током рата на Косову 1998-99.

Међутим, Институт је оптужен да није испунио свој мандат, иако је тврдио да напредује упркос недовољним финансијским средствима.

Укинут је 2018. године по налогу тадашњег премијера Рамуша Харадинаја. У одлуци је наведено да ће уместо института бити формирано Одељење транзиционалне правде у оквиру Министарства правде. Међутим, то се никада није догодило.

Министарство правде сада наводи да ће нови институт бити другачији, иако није дало детаљне информације о својим плановима.

„Наравно, Институт за ратне злочине ће се од претходног института разликовати по формату и садржају. Али то ће бити део шире анализе радне групе“, навело је министарство у писаном одговору БИРН-у.

Исмет Саљиху (Исмет Салиху), недавно пензионисани професор са Правног факултета Универзитета у Приштини, који је уједно и бивши шеф првог Института за истраживање ратних злочина, рекао је да је одлука о укидању института била грешка бивших герилаца Ослободилачке војске Косова, који су у Харадинајевој влади заузимали високе функције.

Парадоксално, косовски политичари су више пута оптуживали Србију за геноцид и угрожавали случајеве пред међународним судовима, али до сада нису успели да обезбеде да злочини за које оптужују Београд буду правилно документовани.

„Косово није успело да истражи и документује ратне злочине. Затварање института је највећи показатељ овог парадоксалног неуспеха. То значи да ће за истраживање и документовање ратних злочина бити потребно најмање 30 година (од краја рата 1999. године)“, рекао је Саљиху за БИРН.

Кад је Саљиху руководио Институтом за истраживање ратних злочина, институт је имао само шест чланова особља, премало за обављање тако великог задатка, рекао је он.

„Били су нам потребни људи за рад на терену. Како смо могли да истражимо и набавимо доказе о ратним злочинима почињеним током рата на Косову без људи који би то радили на терену?“ истакао је он.

Претходни Институт за ратне злочине је током свог мандата објавио девет монографија о броју убистава током рата, броју несталих особа, економској штети и уништавању културне баштине.

Саљиху је рекао да би Министарство правде требало да учи од земаља попут Немачке, код којих су такви механизми део владе.

„Пре свега, овај институт требало би да поседује адекватно особље и средства. Он мора да функционише као институт стручњака из различитих области, а не као уточиште за активисте политичких странака (који желе посао иако не поседују одговарајућу стручност)“, тврдио је Саљиху.

„Наша је дужност да расветлимо истину“

Разумљиво је да ратне жртве и родбина погинулих и несталих желе да сви злочини буду исправно документовани.

„Овај институт би требало да професионално и независно документује све злочине“, истакао је Агрон Љимани (Агрон Лимани), шеф Удружења за истраживање киднапованих и несталих лица.

„Његов главни фокус требало би да буде на истраживању и документовању масакра на Косову и сачињавање листе жртава и починилаца“, додао је он.

Тренутно једина поуздана листа погинулих у рату је она коју су сачинили Фонд за хуманитарно право Косово и Фонд за хуманитарно право Србија. Они су проверили идентитет и околности смрти преко 13.500 жртава, а прикупљају и додатне информације о хиљадама жртава које су убијене непосредно након сукоба.

Љимани је рекао да сматра да би налази новог института требало да буду основа за непристрасну верзију историје која не „одржава етничке предрасуде“ и која се не користи за сакупљање политичких бодова.

„Институт би требало да истражи сва кривична дела почињена над свим заједницама на Косову, а не да делује као механизам који подстиче политизацију на дневном нивоу“, рекао је он.

Међутим, затварање првог института довело је у питање способност владе да успостави механизам способан за правилно истраживање и документовање ратних злочина.

Нора Ахметај, истраживач у пољу транзиционе правде, слаже се са Љиманијем у томе да би нови институт требало да испита све злочине почињене током рата на Косову, без обзира на то којој су етничкој групи жртве припадале.

Раније сличне иницијативе нису биле веома успешне јер су кретале од погрешне претпоставке, рекла је Ахметај за БИРН.

„Главни фокус овог института требало би да буде расветљавање неоткривених ратних злочина. Ако се буде фокусирао само на документовању злочина над Албанцима током рата 1998-99, он неће имати никакав значај. Али бојим се да ће ова иницијатива пропасти као и друге раније“, рекла је Ахметај за БИРН.

„Мислим да би влада требало да преиспита оно што је раније учињено у овом пољу. Прво би требало да имају стратегију и радни план за злочине које ће овај институт документовати“, рекла је она.

Како Саљиху наводи, документовање ратних злочина остаје питање од највећег значаја, из поштовања према онима који су умрли: „Жртве не могу да говоре за себе. Према томе, наша је дужност да расветлимо истину“, рекао је он.

 

Извор: kossev.info