Потреси на тржишту рада почеће наредне године

Ако се процењује да ће БДП до краја године пасти 1,5 одсто, онда није ни реално очекивати да ће запосленост да падне десетак процената.

Држава је досад штитила радна места и сетом економских мера успешно спречавала масовна отпуштања, али већ од јануара наредне године тржиште рада почеће полагано да реагује на кризу изазвану ковидом 19. Послодавци који су у том периоду успели да пронађу квалитетне и стручне раднике неће их се тек тако одрећи, сматра Александра Анић, доцент Економског факултета у Београду.

Иако се очекују нова отпуштања и погоршања на тржишту рада, целокупна ситуација на том пољу ипак ће зависити од даљег тока пандемије и нове помоћи државе.

– Видљиве последице очекују се у првом кварталу 2021, али не треба заборавити на важност привредне активности у погледу кретања на тржишту рада. Због короне ипак није стала цела привреда, нити су сви сектори и делатности рада једнако угрожени. Грађевинарство је, рецимо, остварило раст броја запослених, као и сектор ИКТ, а ту су и услуге исхране – набраја Анићева и подсећа на то да туризам јесте погођен, посебно градски хотели који претежно живе од страних туриста. Ипак, бањски туризам током лета није поклекао, већ су неке бање имале већи број туриста, и то до 60 одсто у односу на претходну годину. То показује да се домаћи туризам извукао, али пошто страни туристи нису долазили у земљу, домаћи нису ни могли да надокнаде целокупни пад промета, додаје она.

Александра Анић подсећа и на то да се не очекује драстичан пад привредне активности, јер је БДП досад смањен 0,9 одсто у односу на исти период лане. То је објективно мањи пад с обзиром на актуелну ситуацију, тако да ако се процењује да ће БДП до краја године пасти 1,5 одсто, онда није ни реално очекивати да ће запосленост да падне десетак процената.

– Зато она прича да ће од наредне године чак 200.000 људи остати без посла, а то би било десет одсто запослених, делује превише напрегнуто. Ипак, ако се криза настави и продуби, откази су неминовни, а у којој мери ће их бити то засад нико не може тачно да прецизира. Све зависи од нове државне помоћи – сматра Анићева, и додаје да би држава заиста требало да приштеди новац да би помогла приватном сектору, јер је јавни ионако обезбеђен, у њему нема кризе, зараде су редовне, нису снижене, нема ни отпуштања радника…

– Познато је да показатељи опоравка тржишта рада и раста запослености касне за опоравком привреде. У нормалним околностима када привреда почне да успорава, отказе одмах не добију баш сви, већ је потребно дуже времена да се ти негативни трендови на тржишту рада покажу, да би неко одлучио да подели отказе. Исто важи и за опоравак привреде, јер нико неће одмах с доласком бољих времена да запошљава нову радну снагу, него ће прво сачекати даљи развој догађаја – уверена је доцент Економског факултета.

С тим је сагласан и Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије, који подсећа на други проблем, а то је да је због пандемије привредницима пао промет, али не и трошкови пословања.

– Привредници ће моћи да уштеде једино кроз смањење плата и отпуштање запослених, јер је до сада отпуштање радника било условљено узимањем државне помоћи. Ипак, почетком 2021. године треба очекивати разрешење питања око броја запослених – истиче Атанацковић.

И регистрована запосленост и Анкета о радној снази за сада показују мали раст броја запослених, али се у анкети види да је неформална запосленост опала у односу на исти период претходне године, али не у корист запошљавања. За време ванредног стања је она такође драстично опала.

У Европи је државна помоћ била селективнија, али све су државе помагале привреду, иако им је БДП снажно опадао. Стопа незапослености је углавном повећана око један одсто, мада су неке бивше совјетске републике имале приличан раст стопе незапослености, док су, рецимо, Чешка и Пољска тај пад зауставиле на само пола процентног поена.

Извор: Политика