Правосуђе под притиском Вучића, а не амбасада

Реагујући на изјаву председника Вишег суда у Београду Александра Степановића да код нас не постоји озбиљна борба против корупције, председник Србије Александар Вучић одговорио је оптужбом да Степановић иде по мишљење у западне амбасаде, као и да је наше целокупно правосуђе под иностраним утицајем и да „служи страним амбасадама, а не грађанима Србије“.

„Мени је драго да је он добро примљен у западним амбасадама и да се тиме јавно хвали. Много је важно да странци одлучују о нашем правосуђу. Толико о независности нашег правосуђа“, рекао је Вучић на јучерашњој конференцији за новинаре.

Председник Вишег суда у Београду Александар Степановић је у интервјуу за КРИК, између осталог, рекао да пред српским судовима нема ниједног значајног случаја високе корупције, и да је Вучић својим изјавама о Филипу Кораћу и Драгославу Космајцу вршио својеврстан притисак на суд.

„Да се не лажемо, ми немамо ниједан случај високе корупције у Вишем суду. Ја нисам у ситуацији да вам кажем – ми смо имали члана српске владе, ми смо имали директора јавног предузећа (којима се суди)“, рекао је Степановић истичући да је формирање одељења за борбу против корупције при тужилаштву и суду 2018. донело наду, али да су очекивања изневерена.

Председник Вишег суда рекао је и да када се читају интервјуи републичке јавне тужитељке Загорке Доловац делује да је Србија скандинавска земља благостања, „где цвета цвеће“ и где је потпуна идила.

Ове изјаве су биле повод за Вучићеву реакцију која, према мишљењу наших саговорника, представља његову уобичајену реторику која подразумева и лепљење етикета.

Весна Ракић Водинелић, професорка Правног факултета Универзитета Унион у пензији, оцењује за Данас да су Вучићеве оптужбе на рачун Степановића „веома неинвентивне“ те да је готово истим речима оптуживао и судију Миодрага Мајића.

– Да тужилаштва у Србији не воде озбиљну борбу против високе корупције, опште је познато и за то има много доказа, а и констатовано је у извештају Европске комисије. Нико не треба да иде ни у једну амбасаду да би дошао до наведених сазнања. Својим инсинуацијама Вучић се недопуштено меша у рад правосуђа, у односу на које има само једну ингеренцију: помиловање – истиче Ракић Водинелић.

Она подсећа да је стандард Европског суда за људска права да високи државни функционери морају да се уздржавају од уплитања у правосуђе, вербално или на други начин, „јер је то уплитање заправо притисак“.

– Кад би институције у овој држави стварно радиле, у конкретном случају Народна скупштина и Уставни суд, могао би се макар покренути, ма какав исход био, поступак опозива председника Републике због кршења Устава прекорачењем овлашћења – указује наша саговорница.

Судија Апелационог суда Миодраг Мајић, пак, сматра да је интересантно због чега је Степановић изненада одлучио да нам саопшти ствари које су очигледне било ком ко објективно посматра српско правосуђе „а поводом којих је годинама ћутао“.

– Могуће је да део одговора лежи и у јучерашњем обраћању председника Републике, који је Степановића, након дугог периода поверења, чим се први пут узјогунио, означио познатом одредницом судије који „иде по страним амбасадама“. Очигледно је да је дошло до „шумова“ на релацији политичка моћ – једна од карика њеног дистрибуирања у правосуђу. Пуне последице ових промена вероватно ћемо видети у наредном периоду – оцењује Мајић за Данас.

Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије, каже да иако је несумњиво да је Србија суверена држава, и да таква треба и да остане, као и да своје друштво уређује у складу са својим интересима, традицијом и могућностима, „ипак постоје околности које стално треба да имамо у виду када говоримо о правосуђу“.

У име Друштва судија, наша саговорница подвлачи да као чланица Савета Европе и држава која је у званичном поступку преговора о придруживању ЕУ, Србија је на себе преузела бројне обавезе, између осталих и у погледу унапређења правосуђа, те је зато је јако битно шта мисле и остале државе чланице ЕУ и СЕ.

– Србија сва своја стратешка документа већ двадесетак година сачињава у складу са оценама тих организација и њихових тела и држава чланица, и у договору са њима, па је то случај и са правосуђем. Тако се и у тзв. консултативни процес око измене Устава 2017. ушло са стратешким циљем да се правосуђе деполитизује, а то значи да се смањи утицај политичких власти на судство и тужилаштво. Кад кажем стратешким циљем, то значи да је Србија сама у својим Националној стратегији реформе судства 2013/2018, коју је донела Народна скупштина, и у Акционом плану за Поглавље 23, који је усвојила Влада Србије, такав утицај детектовала као штетан и обавезала се да га отклони – указује Бољевић.

Према њеним речима, изјава председника Вишег суда у Београду је на трагу онога на шта Друштво судија, као и Удружење тужилаца Србије и друге аутентична удружења која се баве питањима заштите права и правне државе, годинама указује, „а то је да нажалост постоји значајан утицај политичких власти на правосуђе, од којих је највећи био онај од 2009 до 2012“.

Тодоровић: Етикете критичарима

Адвокат Јовица Тодоровић подсећа на то да када се председник Србије суочи са аргументованим критикама на свој рачун, „он критичару, ма ко то био, једноставно налепи етикету да је „страни плаћеник““.

– То је опробани спин за политичке манипулације, који он негује још од времена своји „раних радова“, када је био радикалски јуришник. Ту етикету је налепио судији Степановићу, након што је на почетку свог излагања казао како управо долази са састанка са Амбасадорима квинте?! Ово етикетирање је управо доказ да је истина да правосуђе од председника Републике трпи највећи притисак. „Не пада снег да прекрије брег, него да звери покажу траг“ – закључује наш саговорник.

Известиоци УН: Србија злоупотребила механизам за борбу против прања новца

Београд – Специјални известиоци Уједињених нација су закључили да је Влада Србије злоупотребила механизам за борбу против прања новца и финансирања тероризма као би заплашила представнике цивилног друштва и бранитеље људских права, ограничила њихов рад и угушила критику власти, саопштиле су Грађанске иницијативе.

Поводом одлуке Управе за спречавање прања новца да јој банке доставе податке о свим новчаним трансакцијама 57 организација, медија и појединаца, стручњаци УН огласили су се саопштењем у ком наводе да мере које државе доносе у циљу сузбијања финансирања тероризма морају у свему да буду у складу са међународним правом. По мишљењу стручњака УН, овако широка и самовољна употреба Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, којом се таргетирају организације цивилног друштва, медији и појединци, није у складу са обавезама Србије да поштује међународно право, будући да се тиме угрожава право на слободу изражавања и удруживања цивилног друштва. У закључку, стручњаци УН су позвали Радну група за финансијску акцију и регионална тела, као што је МОНЕYВАЛ, да осигурају да се национални прописи који се усвоје не косе са обавезама које државе имају у погледу поштовања људских права. Од Владе Србије затражено је да гарантује да примена антитерористичких прописа неће утицати на активности цивилног друштва и њихово право на слободу изражавања, навеле су Грађанске иницијативе Д. Д.

Извор: Данас