РГЗ: Најскупљи квадратни метар некретнине у Београду на води – 8.754 евра по квадрату

Најскупљи квадратни метар некретнине у Србији и у четвртом кварталу 2020. године био је на ексклузивној локацији Београд на води и коштао је 8.754 евра по метру квадратном, а за исти стан је издвојено и највише новца – 1.426.888 евра, објавио је Републички геодетски завод (РГЗ).

Првих 13 најскупљих станова, по јединичној цени, продато је такође у Београду на води, наведено је данас у саопштењу.

Истовремено, када је реч о староградњи, највиша цена по квадрату плаћена је 4.452 евра за стан у улици Краља Петра у београдској општини Стари град, а највише новца за стан у староградњи, у износу од 400.000 евра, издвојено је за стан у Француској улици у истој општини.

Најскупљи квадрат пословног простора прометован је такође у Старом граду, док је највиша уговорна цена пословног простора остварена у Рузвелтовој улици у општини Палилула.

Најскупљи квадрат гаражног простора у новоградњи прометован је у комплексу Нови Дорћол, а у староградњи у Голсвордијевој улици у општини Врачар.

Код земљишта намењеног за индустријску градњу, највеће јединичне цене остварене су у Ваљеву и Новом Пазару, док су највише уговорене цене у Каћу, Крњешевцима и Новим Бановцима.

Како је наведено, највиша уговорена цена за кућа била је у општини Савски венац, док је највиша цена квадратног метра пољопривредног земљишта постигнута у Угриновцима, а највиша уговорена цена у Сомбору.

Из РГЗ су навели да су током четвртог квартала 2020. године јавни бележници и основни судови доставили 44.742 уговора.

Број регистрованих уговора о промету непокретности за четврти квартал 2020. био је већи за 2.996 него у истом кварталу 2019. године, односно остварен је раст од 9,6 одсто у оносу на исти период годину пре.

Како је прецизирано, посматрано по највећим градовима, удео готовинског плаћања у четвртом кварталу 2020. године био је највећи у Крагујевцу – 80 одсто, у Београду и Новом Саду је био уједначен – 76 одсто и 77 одсто, док је у Нишу био нешто нижи – 71 одсто.

Истовремено, и у осталим областима Србије значајнији је био удео готовинског плаћања у односу на финансирање из кредита.

У поређењу са четвртим кварталом 2019. године, у Београду и Новом Саду је начин плаћања био готово идентичан, док је у Нишу удео готовинског плаћања смањен за 11 одсто, а у Крагујевцу за један проценат.

На основу регистрованих уговора, укупан обим новчаних средстава на тржишту непокретности у четвртом кварталу 2020. године био је већи од 1,3 милијарде евра, а највећи удео у укупним новчаним средствима односио се на промет станова – 54 одсто.

На месечном нивоу, у четвртом кварталу 2020. године највише су прометовани станови и то са близу 4.000 месечних купопродаја.

У укупном промету непокретности станови су у четвртом кварталу учествовали са уделом од 29 одсто, што представља повећање од један одсто у односу на учешће у претходном кварталу и смањење од три одсто у односу на исти квартал претходне године.

Гледано по градовима, у односу на претходни квартал удео станова у укупном промету непокретности у Београду већи је за 1,4 одсто у Нишу за 2,4 одсто, Новом Саду за 0,4 одсто, док је у Крагујевцу у паду за 2,8 одсто.

На месечном нивоу, у четвртом кварталу 2020. године прометовано је близу 2.000 стамбених објеката, што је више за 21,7 одсто него у истом периоду годину пре.

Промет викендица био је, у односу на трећи квартал прошле године , мањи за 29,5 одсто, док је у односу на четврти квартал 2019. године промет викендица био већи за 42,1 одсто.

На месечном нивоу, у четвртом кварталу 2020. године реализовано је око 2.200 купопродаја пољопривредног земљишта.

Промет пољопривредног земљишта је, у односу на трећи квартал 2020. био у порасту од 5,3 одсто, што чини повећање удела у укупном промету од један одсто.

Гледано по градовима, у Београду и Нишу је забележено смањење учешћа пољопривредног земљишта у укупном промету непокретности од 0,8 одсто, односно 0,2 одсто, док је у Новом Саду и Крагујевцу учешће пољопривредног земљишта у укупном промету непокретности увећано за 0,4 одсто, односно 0,1 одсто.

У односу на исти квартал 2019. године, учешће пољопривредног земљишта у укупном промету смањено је за 3,3 процента.

На месечном нивоу, у четвртом кварталу 2020. године остварено је 2.600 купопродаја грађевинског земљишта, навели су из РЗС.

Грађевинско земљиште учествује у укупном промету непокретности са 19 одста, што представља смањење од један одсто у односу на учешће у трећем кварталу 2020,

Из РЗС су прецизирали да је у Нишу, Новом Саду и Београду забележено смањење учешћа промета грађевинског земљишта у односу на укупан промет непокретности и то од два одсто, 0,3 одсто, односно 1,6 процената, док је у Крагујевцу забележено повећање учешћа од 1,6 одсто.

Иако је обим промета грађевинског земљишта био у благом паду у односу на трећи квартал 2020. године, у односу на четврти квартал 2019. године обим промета био је у порасту 52,9 одсто, наведено је у саопштењу.

Извор: Данас