Шиптари преко Ајове постају НАТО пешадија

Учешћем КБС-а у међународним мисијама стварају се услови да се ова формација представи као неко ко може да обезбеди мир на целој територији Косова и Метохије, упозорава Зоран Анђелковић.

Косовски Албанци ће од марта највероватније остварити свој војни сан, јер ће преко Националне гарде Ајове бити убачени у НАТО пешадију. Припадници такозваних косовских безбедносних снага (незваничне „косовске војске”) требало би да постану део мировних мисија Северноатлантске алијансе у Ираку и Сирији. Албанске политичке партије, које су у кампањи за ванредне парламентарне изборе, једногласно су се изјасниле да се прихвати позив Америке послат прошле године Приштини и одобриле су слање припадника КБС-а у мировне мисије НАТО-а, у саставу америчких трупа. Такав потез могао би да додатно дестабилизује овај део Европе, а спекулише се да се на тај начин Косово приближава чланству у НАТО-у.

Командант КБС-а Рахман Рама најавио је да ће од 2021. ова формација први пут бити део војне мисије заједно с америчком војском, додајући да је то, како је рекао, велико достигнуће за КБС. Поручио је да се повећава сарадња с НАТО-ом и његовим стратешким партнерима. „Имамо толико подршке и толико понуда да понекад чак и не можемо да је пошаљемо”, рекао је Рама, додајући да је у току процес потписивања појединих уговора и да ће, како каже, „Косово имати софистицирано наоружање као и земље НАТО-а”.

Историчар Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност за „Политику” подсећа да је за САД Косово независна држава и да они од те политике нису и неће одустати. Наводи да је најава заједничких вежби једна врста притиска на Београд. „Све што Американци раде није случајно и ови поступци су усмерени у правцу јачања такозване независности Косова. Самим тим укључивање Косова у америчке војне мисије само је наставак те политике. Америка се наводно противила да почне формирање косовске војске, иако је то у супротности с Бриселским споразумом”, каже Граовац. Уз то, истиче да је Американцима битан сваки њихов човек и да никада неће одбити понуду да неко други буде НАТО пешадинац, као и да поменути припадници формације с Косова нису превише скупи. Много је лакше, јефтиније и безболније за њихово друштво да ако неко страда у тим мисијама, наводи Граовац, то никако не буде војник из САД.

Некадашњи председник Извршног већа Косова и Метохије Зоран Анђелковић за наш лист каже да га најава да ће косовски Албанци бити део мисија НАТО-а није изненадила јер, како наводи, они су још од 1999. године били део њихових снага и тако су их прихватили. „То сам ја осетио на својој кожи пре двадесет година, јер су Американци имали обавештење да је то њихова војска чим су ступили на косовско тло. Тада су били такозвана Ослободилачка војска Косова и нису се трансформисали. То што се сада ради јесте покушај да се по сваку цену, кршећи сва међународна правила, покаже да је Косово независна и суверена држава. И зато их САД вуку са собом, ту нема никакве дилеме”, истиче Анђелковић.

Оцењује да се на тај начин у америчкој јавности пре свега ствара атмосфера да је реч о једној пријатељској држави чији војници иду раме уз раме с америчким војником у такозване хуманитарне мисије. Биће приказано да је то војска која може да обезбеди мир и у другим деловима света, а не само на Косову и Метохији. „Тиме се стварају услови да се наредних година само каже да КБС, које учествују у разним мировним мисијама, сигурно могу да то искуство искористе да обезбеде мир на целој територији Косова. Прави се медијска презентација КБС-а као војно прихватљиве формације за међународну заједницу, на Западу пре свега”, каже Зоран Анђелковић.

Иначе, Приштина је пре две године уз отворену подршку САД законским изменама проширила мандат косовских снага безбедности у оружане снаге. За спровођење одлуке, која је наишла на критике углавном због осетљивог тренутка у ком је донета, а усред нове кризе и заоштравања односа између Београда и Приштине, биће потребно 10 година и значајна буџетска издвајања пре него што буде у потпуности имплементирана. Власти у Србији су нагласиле да на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН на Косову и Метохији могу да буду само припадници јединица Кфора, али се нико у међународној заједници на Западу није много узбудио на кршење међународног права.

Срђан Граовац наводи да би Србија требало да реагује и да се поново позове на Резолуцију 1244 и чињеницу да на КиМ мандат има УН, на основу чега су тамо размештене војне снаге Кфора. Истиче да учешће у војним мисијама није регулисано ниједним споразумом који су били тема разговора Београда и Приштине, па може да се тумачи да се формално не крши ниједан међународни документ. Тако се, рецимо, Вашингтонски споразум темељи на економији, а то што сада ради НАТО јесте покушај да се на мала врата Косово уведе у међународне организације.

„Америка се није обавезала да неће лобирати за признање Приштине, па формално може да позове и Косово у мировне мисије. САД не крше тај споразум, али раде нешто што њима иде у корист, а то је стварање такозване независне државе Косово. Они ће све учинити да ојачају прерогативе државности иако је то очигледно мимо међународног права”, наводи Срђан Граовац.

А председник Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије Милован Дрецун за „Спутњик” напомиње да овај потез може да дестабилизује не само КиМ већ и цео регион. „Њихово учешће у тим мисијама с Американцима охрабриће Приштину да покуша да насилно овлада севером Косова или да у логистичком смислу пружи подршку Албанцима на југу Србије који имају неке екстремне политичке идеје. Ако је Кфор статусно неутралан и у складу с Резолуцијом 1244 присутан на Косову и Метохији, а највећи део снага у Кфору су НАТО снаге, укључујући и америчке, онда је ова ситуација нешто сасвим другачије и то је правац који није пожељан,” рекао је  Дрецун.

Анђелковић: Наставак политике подршке ОВК из 1999. године

Зоран Анђелковић наводи да када их Америка увуче у међународне мисије, онда ће припадници КБС-а одлазити у неке земље у свету за које су само чули да постоје и где могу врло лако да оставе кости. То се не ради случајно, него је један од услова да Вашингтон подржи улазак Косова у Уједињене нације и друге међународне институције. „Ово представља само наставак политике коју су започели и када су подржавали ОВК 1998. и 1999. године, али и после тога. То је једном написан документ који остаје као трајна категорија – да је терористичка организација на КиМ без обзира на то како се звала, ОВК или КБС, само ’војска’ коју су они направили и која им може користити у војним мисијама широм света”, каже Анђелковић.

Извор: Политика