Шта значи куповина корпоративних обвезница од стране НБС?

По први пут Народна банка Србије је откупила обвезнице једне компаније и то Телекома Србија и тако се обистинила најава председника Александра Вучића из марта да ће корпоративне обвезнице бити начин за „оснажење стубова наше економије ЕПС, Телеком, Ер Србије“.

Телеком Србија је прошлог петка прикупио 23,5 милијарде динара продајом петогодишњих динарских обвезница домаћим банкама, а централна банка је одмах истог дана откупила половину емисије, око 100 милиона евра од тих банака, на основу одлуке из маја да може корпоративне обвезнице домаћих предузећа са најмање бонитетом Б Агенције за привредне регистре купити од примарних купаца, банака или прихватити као обезбеђење за позајмице за ликвидност банкама.

Један од аргумената Народне банке био је да на овај начин, који примењују и друге земље, покушава да развије тржиште обвезница, које код нас практично не постоји.

Међутим, Телеком није емитовао обвезнице јавном понудом и на берзи. Бранислав Јоргић, власник Јоргић брокера истиче да, с обзиром да је емисија хартија била затворена и намењена познатим купцима, неће имати никаквог ефекта на тржиште капитала.

„Да је емисија била јавна, хартије би могао да купи било ко и да су оне листиране на Београдској берзи, то би позитивно утицало на развој берзе. Ово није уобичајена мера за нормална времена, али с обзиром на пандемију и пошто је у оквиру пакета мера подршке привреди, то је нешто што су и друге земље радиле“, оцењује Јоргић.

С друге, монетарне стране, Дејан Шошкић, професор на Економском факултету у Београду и некадашњи гувернер НБС, објашњава да се овакве мере спроводе на развијеним тржиштима где постоји ликвидно тржиште обвезница и то када се претходно исцрпу инструменти конвенционалне монетарне политике.

„Код нас не постоји ликвидно тржиште корпоративних обвезница на коме се успоставља цена тих обвезница. Номинална вредност је једно, а права цена се постиже у активном трговању хартијама. Овако нема начина да знамо да ли је НБС купила хартије по фер цени или не. Може се десити да та обвезница изгуби на вредности, а налази се у билансима централне банке. На тај начин могу да се креирају одложени губици централне банке који нису видљиви све до доспећа хартије. Одлуке које је НБС донела у вези корпоративних обвезница или су донете због некомпетентности или са лошом намером“, оцењује Шошкић.

Додатни проблем може са прихватањем дугорочних неликвидних обвезница предузећа је то што подстиче банке да купују те хартије од вредности, што подржава њихову цену односно може имати утицаја на смањивање њихове каматне стопе. Како објашњава Шошкић, то онда практично представља потпуно нетранспарентну државну субвенцију појединим приватним или државним предузећима.

Он истиче и да централна банка нема задатак да креира тржиште обвезница, те да то не постоји ни у Закону о НБС. Шошкић објашњава да је амерички ФЕД откупљивао корпоративне обвезнице али тек у трећој фази квантитативних олакшица, док ми нисмо ни у првој.

„Ми немамо потребу за квантитативним олакшицама. Обвезнице којима се не тргује на тржишту се не купују. Држава може да субвенционише неку компанију. Може да јој да бесповратни кредит, али се то не ради преко централне банке. Ово је финансирање примарном емисијом предузећа на основу дискреционих одлука централне банке“, упозорава он додајући и да је спорно и прихватање бонитета који је одредио АПР.

„Грешка је ако се централна банка у улагању у хартије од вредности ослања на бонитет који издаје Агенција за привредне регистре, јер она није у статусу рејтинг агенције. По Закону по коме је основана задужена је за вођење законом утврђених регистара, не за давање бонитета. Могло би се поставити и питање да ли Агенција за привредне регистре има од стране било кога потврђено знање и експертизу за оцену бонитета предузећа на коју треба да се ослања НБС, и да ли би Агенција за привредне регистре сносила било какву одговорност за евентуално давање нетачних бонитета? На крају АПР је државна агенција на коју држава има директан утицај“, напомиње Шошкић.

НБС два дана није одговорила Данасу на питања у вези овог откупа.

Тако не знамо ни по којој цени их је НБС откупила од банака нити из ког разлога их откупила практично одмах након емисије. Иначе, 9. и 10. септембра још једна државна компанија и њене две зависне фирме су емитовале укупно 200 милиона евра обвезница. То су Југоимпорт СДПР са 130 милиона евра и ћерке фирме Борбени сложени системи (45 милиона евра) и ПМЦ инжењеринг (24 милиона евра).

Такође није познато да ли је НБС откупила или намерава да откупи и део ових хартија од банака, примарних купаца.

Извор: Данас