ЈЕСТЕ званично најављено поскупљење струје од фебруара наредне године за 3,4 одсто, али ће нам рачун наредне године за овај месец бити већи за укупно 7,9 одсто, имајући у виду и повећање накнаде за обновљиве изворе енергије коју такође плаћамо кроз рачун.
Прва званична најава била је да ће струја у Србији поскупети од 1. фебруара следеће године и то за 3,4 одсто. Потом је стигла и друга информација, односно владина уредба по којој ће већ од 1. јануара потрошачи имати већи рачун и кроз повећање посебне накнаде за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије.
Ова накнада ће бити већа скоро четири и по пута – са садашњих 0,093 динара по киловату утрошене струје поскупеће на 0,437 динара и укупно повећање струје у 2021. подићи на око 8 одсто.
С обзиром на то да је просечан рачун за електричну енергију за домаћинства око 3.000 динара, ова два поскупљења практично значе да би рачуни у наредној години могли да буду већи за око 400 динара у просеку.
Подсетимо, струја је последњи пут поскупела 1. децембра прошле године и то за 3,9 одсто. Претходно је цена повећана у октобру 2017. године, и то за два одсто, што је месечни рачун просечног потрошача повећало за 68 динара.
Ново поскупљење почиње са фебруарским рачунима, а Агенција за енергетику навела је да је “и након ове корекције, прве од краја 2019. године, цена електричне енергије у Србији и даље значајно нижа од цена у земљама региона и Европе”.
Наиме, струја је за око 7 одсто одсто нижа него у Македонији, 18 одсто него у БиХ, 24 одсто него у Албанији, 35,8 одсто него у Бугарској, 79,97 одсто него у Хрватској, 85 одсто него у Румунији, 125 одсто него у Словенији.
Убедљиво најскупљу струју у Европи плаћају домаћинства у Немачкој и Данској, чак 30,5 евроценти по киловат-часу, што је највећа позната цена струје у свету.
ММФ тражио већу накнаду и у 2020.
Што се тиче накнаде за обновљиве изворе енергије, ова ставка је последњи пут повећана 2015. године, са 0,081 динар по кWх на 0,093 динара по кWх.
– Влада је морала да прибегне овом потезу, јер је ова накнада од 2015. године иста. На увећању издвајања за ОИЕ је посебно инсистирао ММФ, који је и након последње сесије препоручио да се ова накнада мора значајно увећати јер у противном прети опасност да се ЕПС додатно оптерети, односно да се разлика произвођачима мора намирити из њихове касе. Ово тим пре што се број ових субјеката који производе ОИЕ у последњих пет година значајно увећао, а средства за њихово подмиривање су остала иста. То је сада промењено, односно на овај начин покушаће да се ова аномалија отклони”, наводи наш саговорник из Немањине 11 и додаје да увећање ове ставке јесте значајан удар на џеп потрошача, али да се није могао избећи.
– Без те одлуке било би проблема у намиривању обавеза према повлашћеним произвођачима електричне енергије. То су међународне обавезе које је Србија преузела како би се подстакла производња зелених киловата и то мора да се поштује. Треба да се зна да је ММФ тражио да се накнада за ОИЕ промени и у 2020. години али да је влада успела да ту обавезу одложи.
Накнада за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије, коју плаћају грађани и привреда, уведена је 2013. године како би се обезбедила средства за подстицање производње из обновљивих извора енергије.
Извор: Новости