“Тајност података о набавци медицинске опреме није оправдана”

Документи о трошењу јавних средстава на набавку медицинске опреме су двоструко сакривени – означавањем “строге поверљивости” од стране Владе и спроводјењем набавки без примене Закона, показује одговор који је Транспарентност Србија добила од Републичког фонда здравственог осигурања.

Транспарентност у саоштењу наводи да су, и поред тврдњи да би објављивање информација о томе колико је Србија набавила “лекова, тестова, медицинских средстава, заштитне личне опреме и других неопходних средстава и опреме ради лечења оболелих од ковид-19” нанело “тешку штету по интересе” Србије, државни функционери и чланови Кризног штаба износили такве податке, што указује да потпуна тајност није оправдана.

Закон о јавним набавкама који је био на снази до 30. јуна ове године, допуштао је могућност да се, у ситуацијама када је неку набавку неопходно спровести одмах, “ради обезбеђивања основних животних услова у случајевима елементарних непогода” не спроводи чак ни скраћена процедура (“преговарачки поступак”). Овај изузетак се могао примењивати само када због хитности није било могуће чекати ни недељу дана, колико је, на пример, трајала набавка 15 респиратора коју је спровело Министарство здравља у марту ове године.

Међутим, чак и у таквим ситуацијама је постојала законска обавеза да се обезбеди примена начела транспарентности у мери у којој је то могуће, на пример, да се објави шта је набављено и по којој цени – што власти у Србији нису поштовале, наводи су саопштењу.

Од 1. јула 2020. на снази је нови Закон о јавним набавкама, усклађен са правилима ЕУ, који уопште не познаје овај изузетак, па би свака хитна медицинска јавна набавка после тог датума морала да буде оглашена.

Ни стари ни нови Закон о јавним набавкама не допуштају могућност да се сви подаци о јавној набавци прогласе за тајне, изузев код појединих набавки које се врше у сектору безбедности. Међутим, изгледа да је управо то учињено Одлуком Генералног секретаријата Владе Србије од 11. марта 2020. и Закључком Владе од 15. марта, али то није могуће проверити јер одлуке нису јавно доступне, навела је Транспарентност.

По закону се може чувати поверљивост појединих података о набавци, али се ни у ком случају не могу као поверљиви, третирати подаци о томе да ли је нека набавка спроведена и уговор закључен.

Републички фонд здравственог осигурања (РФЗО), којем је пренето из буџетске резерве 40 милијарди динара и који је вероватно спроводио већину набавки у вези са борбом против пандемије, приликом одбијања захтева за приступ информацијама је вишеструко прекршио Закон, због чега је Транспарентност Србија уложила жалбу поверенику.

РФЗО је сам захтев за приступ информацијама означио као “недопуштен” иако је, на основу Устава и закона, информацију увек допуштено тражити, без обзира на то да ли можда постоји неки основ за ускраћивање. РФЗО је навео само формални основ за ускраћивање права (одређивање тајности), иако је био дужан да размотри да ли је поверљивост неопходно чувати “ради заштите претежнијег интереса”, каже се у саопштењу.

РФЗО није навео који се интерес уопште чува ускраћивањем података јавности о томе на који начин органи власти поступају са јавним средствима и у којој мери су обезбедили набавку медицинске опреме за сузбијање заразне болести. Најзад, РФЗО је због наводне тајности, ускратио чак и информације о набавкама респиратора и тестова за вирус, о чему су се јавно оглашавали државни функционери и чланови Кризног штаба, навела је Транспарентност.

Извор: Директно