ТикТок препун игара-изазова које могу да доведу до фаталних последица

Случај који се пре неколико дана догодио у Италији, када је страдала 12-годишња девојчица због учешћа у такозваној „игри гушења“ на ТикТоку, забринуо је родитеље, посебно након што су поједини медији довели у везу самоубиство деветогодишњег дечака из Раковице са поменутом игром.

Међутим, ни у МУП-у, ни у тужилаштву нисмо јуче добили потврду да је дечак, који је пронађен обешен у својој соби, учествовао у такозваном „цхалленгу“ (изазову), у коме деца уз помоћ каиша, мараме или траке стежу врат са циљем да што дуже остану без ваздуха.

У Националном контакт центру за безбедност деце на интернету кажу за Данас да не воде одвојену статистику о броју случајева по врсти друштвених мрежа или апликација и додају да су од почетка рада (фебруар 2017.) забележили 14 пријава опасних дечијих игара које су пријавили одрасли, односно родитељи.

– Пријављене су такозване игре „Плави кит“, „Момо“, „цимет изазов“, нестанак на 72 сата, „петопарац изазов“ (пеннy цхалленге), „поломи главу изазов“ (скулл-бреакер цхалленге), гутање капсула прашка за веш (тиде – под цхалленге). Ови случајеви прослеђени су МУП-у и Тужилаштву за високотехнолошки криминал, а последице ових изазова, у оквиру предмета који су истражени, према нашим сазнањима до сада, нису изазвале теже последице по здравље и животе деце – кажу у Центру.

Катарина Јонев Ћираковић, едукаторка за безбедност деце на интернету, објашњава за Данас да је ТикТок тренутно једна од најпопуларнијих апликација на свету чији су корисници углавном деца и млади.

Иако је за децу млађу од 13 година забрањено да имају налог, и код ове, као и код других мрежа се то правило крши, јер деца лажу за године.

– Главна одлика ТикТока је то што је корисницима у руке дала алате уз помоћ којих могу да снимају себе док глуме, плешу, певају или заправо раде шта год пожеле уз помоћ различитих филтера, стикера, звукова, анимација. Међутим, попут других друштвених мрежа и ТикТок има проблема када је у питању безбедност деце и на мети је критичара и забринутих родитеља. Критике се односе на садржај који се може пронаћи, од голишавих људи до експлицитног, сугестивног начина плеса. Родитељи су забринути и због неприкладног речника који млади користе у неким видеима, а још један од потенцијалних проблема је могућност да предатори контактирају дете или искористе видео снимке. Изузетан проблем су и такозвани изазови („цхалленге“‘) који су често сулуди и могу да доведу до повреда – наводи Јонев Ћираковић.

На питање шта децу мотивише да се упусте у такве игре психолошкиња Ана Мирковић одговара да деца немају довољно развијено критичко размишљање, да је на узрасту пре 12 година њихово мишљење конкретно, они користе логику, али је могу применити само на конкретне објекте.

– У том узрасту још увек нису у стању да размишљају апстрактно. Деца су често и лаковерна, не антиципирају нечију лошу намеру и наивно следе људе и феномене којима се диве. Уз то су још и знатижељни, неопрезни, радознали, желе да се покажу и докажу, оставе добар утисак на своје окружење. Када све ово узмемо у обзир, јасно је зашто су њима изазови супер игрица, прилика да се забаве и себи и другима покажу своју изврсност – наводи Мирковић за Данас.

Она наглашава да деца која страдају при покушају учествовања у опасним играма изазова немају намеру да се убију, већ то раде да би били хероји, да би добили аплауз од својих пратилаца и импресионирали свет.

А суицид као такав се, како каже, најчешће дешава када особа болује од депресије, која се не третира, не препознаје, не лечи.

Катарина Јонев Ћираковић је на свом блогу описала неке од опасних игара изазова које се појављују на интернету.

Једна од њих је „Skul breaker challenge“, управо на мрежи ТикТок, која почиње тако што три особе стану једна поред друге.

Оне које стоје по страни изведу неки покрет (најчешће скок), особа у средини затим треба да их опонаша и док скаче, остале јој подмећу ногу како би пала.

Пад може да изазове преломе, губитак свести и разне друге последице опасне по живот.

ТикТоком је „владао“ и изазов лепљење папирића са натписом: „18 плус“ у око (испод зенице).

„Помешајте избељивач, желатин, крему за бријање и средство за дезинфиковање руку и сипајте смесу у пластичну врећицу“, каже један од корисника ове апликације, уз обећање да ће вам се променити боја очију ако ово прислоните на око. Након испробавања овог изазова многа деца су пријавила крварење из очију, опекотине и ослабљен вид. На ТикТоку је освануо и видео у коме се објашњава како увећати усне без хируршког захвата – потребно је да суперлепком залепите горњу усну за кожу испод носа и тако добијете већу горњу усну. У изазову „пахуљица“ једна особа сипа другој, која лежи на леђима отворених уста, млеко и пахуљице директно у уста. На овај начин може да дође до дављења особе која лежи. Интернетом круже и изазови као што су „цуттинг цхалланге“, током којег млади једни друге подстичу на сечење тела ножем, скалпелом или жилетом; „цхокинг гаме“ – игра дављења током које је потребно ставити што више различитих ствари у уста, као и „пассоут гаме“ чији је циљ да се заустави дисање до тренутка онесвешћивања.

Разговор уместо контроле

ТикТок је друштвена мрежа о којој родитељи најмање знају, а на питање како онда да заштите своју децу Ана Мирковић одговара да решење није у успостављању контроле већ отворене комуникације.

– Родитељи треба да чују шта им деца говоре, разумеју важност тих изречених порука. Без осуде, с много стрпљења, родитељи треба да дају деци до знања да су релевантан саговорник и када је у питању ТикТок и Инста стори и „цхалленге“, трендови на друштвеним мрежама, нова песма Били Ајлиш, све. Такође, нико не познаје децу боље од самих родитеља, па могу да примете уколико имају неки немир, нешто их копка, тужни су или преузбуђени, што су све индикатори да се дете спрема на неки неуобичајени корак. Није нужно да родитељи знају све о ТикТоку, треба да осећају своје дете и буду ту увек када се појави први знак узнемирености, не осуђују већ подрже дете – каже Мирковић.

Извор: Данас