ТРАЖЕ МАРОВИЋА, А КОСОВО И НЕ ПОМИЊУ: Из Подгорице захтевају да Београд што пре изручи некадашњег високог функционера ДПС

ПОГЛАВЉЕ које би означило уздизање односа Србије и Црне Горе, требало би, према речима потпредседника црногорске владе Дритана Абазовића, да почне изручењем Подгорици Светозара Маровића, некадашњег функционера ДПС.
Маровић, један од бивших најближих сарадника председника Црне Горе Мила Ђукановића, осуђен је на затворску казну због корупције у Будви, а од 2016. се налази у Београду. И по тумачењима из Подгорице његово изручење би био одличан весник отопљавања односа, док се, истовремено, протерани српски амбасадор, као и позиција Црне Горе око признавања лажне државе Косово не помињу као камен спотицања.

Абазовић тврди да “човек који је персонификација организоване криминалне групе и политичке структуре коју смо срушили, не заслужује да има било какву заштиту у Београду, ако је има”:

– Заслужује да се приведе правди и верујем да ћемо успети са Владом Србије да пронађемо решење. То питање оптерећује наше односе и била би увертира за добру међусуседску и регионалну сарадњу.

Министар правде Црне Горе Владимир Лепосавић рекао је да Србија треба да удовољи “не Црној Гори или новој влади, већ захтевима европског екстрадиционог права и билатерално преузетих обавеза”.

– Претходна власт није оставила врућ кромпир мени, већ грађанима. То је однос непоштовања, поготово социјално угрожених група и оних које је режим ревносно судски гонио и лишавао слободе за најмање преступе и новчане казне које нису имале од чега да буду плаћене – истакао је Лепосавић, и додао да је Влада Црне Горе одлучила да упути, не ургенције, већ потпуно нову молбу за изручење.

У Министарству правде Србије у понедељак нису одговорили на наше питање да ли је захтев за изручење стигао и како ће по њему поступити.

У ПОСЕБНОМ ЈЕ ПСИХИЧКОМ СТАЊУ
Адвокат Маровића Здравко Беговић каже, за “Новости”, да поуздано зна да његов клијент има одређену дијагнозу и терапију, и да је у Београду:

– Немам никакву информацију у вези са његовим евентуалним трансфером. Знам да је човек болестан. У комуникацији сам са њим и имам осећај да се он налази у једном посебном психичком стању. Не знам због чега није изручен Црној Гори. То је ствар која се тиче државних органа. Он, колико ми је познато, посећује лекаре специјалисте, прима одређену терапију. Вероватно су хумани разлози превагнули у свему овоме. Путем телефона и “Вајбера” имам комуникацију са њим, и ништа више. Питам га за здравље и на то се своди наш разговор.

Један од лидера Демократског фронта Милан Кнежевић каже, за “Новости”, да свако ко је починио кривично дело и то кроз споразум о признању кривице верификовао пред надлежним судом, треба да одговара за то што је урадио:

– Међутим, уколико збиља желимо да сарадња између Србије и Црне Горе буде подигнута на виши ниво, и ако очекујемо добре знаке из Београда, требало би за почетак да ми из Подгорице пошаљемо неке добре знаке, јер ми смо пореметили односе са Србијом, а не Србија са нама. Неопходно је да нова власт повуче одлуку о признавању тзв. државе Косово, обавеже се да неће гласати за учлањење у Унеско, те поништи политичку одлуку о протеривању амбасадора Србије Владимира Божовића – каже Кнежевић. – Маровић је дуго био један од најважнијих људи Ђукановића и док год се не суочи са црногорским судовима могли бисмо да видимо како је могуће да специјални државни тужилац и судија Вишег суда Борис Савић, омогући да Маровић напусти Црну Гору, без блокаде имовине и забране напуштања места боравишта. А, то се није могло десити без сагласности Ђукановића.

Средином 2016. Маровић се нагодио на затворску казну од три године и десет месеци затвора, да Будви врати 1,1 милион евра, а 100.000 да уплати у хуманитарне сврхе. Затим је отишао у Београд, а у јавности се први пут појавио, прилично оронуо, када је пред црногорске изборе одговарао на питања бизнисмена Душка Кнежевића о везама са Ђукановићем.

НА ЈОВАЊДАН ОПЕТ О ЗАКОНИМА

ШЕФ црногорског парламента Алекса Бечић заказао је за 20. јануар, на Светог Јована, седницу парламента на којој ће се наћи сви предлози закона усвојени крајем децембра прошле године, а које је председник државе Мило Ђукановић одбио да потпише. На дневном реду ће се тада наћи и измене одредаба Закона о слободи вероисповести.

Извор: Новости