Трећини породиља закон и даље умањује примања

Уставни суд је закључио да су Законом о финансијској подршци породицама са децом дискриминисане само пољопривредне осигуранице, које морају да имају 24 месеца радног стажа да би имале пуну плату на породиљском.

Одлуком да роде дете више од 30.000 породиља у претходне две и по године умањило је себи приходе након доласка бебе на свет. Рачуница је јасна ако се имају на уму подаци Министарства за рад и социјална питања да је у првих једанаест месеци примене новог Закона о финансијској подршци породицама са децом више од 13.000 мајки оштећено овим прописом. Закон је, подсећања ради, ступио на снагу половином 2018. године и од тада све жене које имају мање од 18 месеци „везаног” радног стажа, добијају значајно мања примања док су на породиљском одсуству. Многима од њих је на кућну адресу почело да стиже свега неколико хиљада динара, јер је због промене начина обрачуна зарада, број месеци које жена мора да ради у континуитету како би примила пуни износ плате повећан са 12 на 18 месеци.

Законом су оштећене и жене које имају висока примања – за њих је држава проценила да су им током трајања породиљског одсуства сасвим довољне три просечне плате. Ових жена је око 400 у Србији и оне су сваког месеца ускраћене за више од 90.000 динара од новца који су зарадиле. Овим законом су погођене и пољопривреднице, од којих законодавац тражи да имају осигурање од 24 месеца, за разлику од осталих породиља, које за остваривање накнаде за породиљско одсуство морају да имају осигурање 18 месеци.

Све су то разлози због којих је у септембру 2018. године Уставном суду Србије повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић упутила иницијативу за оцену уставности, а у фебруару 2019. године удружење „Маме су закон”, подржано од стране 30 народних посланика, упутило предлог за оцену уставности овог закона. Након 22 месеца од подношења Предлога за оцену уставности, Уставни суд је донео одлуку да је споран само третман пољопривредних осигураница које, по слову новог закона, морају да имају осигурање од 24 месеца – за разлику од осталих породиља које морају да имају 18 месеци „везаног” радног стажа.

Татјана Мацура, оснивачица удружења „Маме су закон” и бивша народна посланица, не крије разочарење овом одлуком Уставног суда и најављене измене Закона о финансијској подршци породицама са децом види као „гашење шумског пожара кантицом воде”.

– Уставни суд се огласио само када је у питању дискриминација пољопривредних осигураница, али је одбио да одлучује или уопште није одлучивао о уставности одредби које се тичу мајки које имају мање од 18 месеци радног стажа, женама које морају да одржавају трудноћу, мајки деце са инвалидитетом, женама предузетницама, мајки које су родиле више од четворо деце… Новим законом је родитељима деце са инвалидитетом одузето право на накнаду за одсуство са посла, односно они су принуђени да бирају између накнаде за одсуство и туђе неге и помоћи. Законом су оштећене и маме предузетнице јер су стављене у позицију да бирају да ли ће током породиљског одсуства ставити фирму у статус мировања или ће запослити пословођу да је води. Осим тога, оне немају право на две године одсуствовања након рођења трећег детета, већ само на годину дана „одмора” од посла. Када саберете све жене које су оштећене законом који је на снази већ две и по године, долази се до закључка да се барем трећини породиља погоршала материјална ситуација након доласка бебе на свет – истиче Татјана Мацура. Она подсећа да је Србија потписница међународне Конвенције о заштити материнства, према којој породиља не сме да прима зараду која износи мање од две трећине њене плате.

Јована Ружичић, директорка „Центра за маме”, истиче да су готово сва удружења родитеља од Владе Србије тражила да промени оне одредбе Закона о финансијској подршци породицама са децом које значајно погоршавају квалитет живота породица у нашој земљи. Она подсећа да су бројни министри, с премијерком Аном Брнабић на челу, обећавали промену дискриминишућих одредби овог закона, што се до данас није десило.

– И нова Влада Србије тврди да је наталитет њен приоритет, али не мења одредбе закона који погоршавају материјално стање породиља и породица у нашој земљи. Бројне младе жене раде у сивој економији или обављају привремено-повремене послове, а истраживање „Култура рађања и партнерски живот у Србији”, које смо спровели у сарадњи са Институтом за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, говори да свега половина мајки у Србији има стално запослење – петина њих је незапослена, а трећина ради на црно или је повремено ангажована на привременим пословима. Више од 60 одсто запослених мајки у Србији има примања нижа од републичког просека. Свака седма мајка месечно има на располагању мање од 150 евра, а скоро половина њих зарађује између 150 и 300 евра у динарској противвредности – најмлађе мајке имају најниже плате. А управо се од њих очекује да промене наталитетну статистику која сведочи да сваке године због беле куге нестане град од 36.000 становника – закључује Јована Ружичић.

Извор: Политика