Урнебесна психопатологија Веселина Вељовића: Директор полиције „обукао“ униформу Мирашевог првосвештеника и тврди да је загробни живот укинут „због неправди према Црногорцима“

“Ако и изузмемо његове изливе мржње и шовинистичке испаде према српском народу у тексту, могло би се рећи да је колумна нека врста урнебес салате, гомила прилично несређених и међусобно контрадикторних мисли”, сматра Вукићевић.

Бивши директор Управе полиције Веселин Вељовић огласио се колумном „Грешници и вјерници“, у којој јој истакао да је „несрећна модерна држава у којој попови активно воде политику и утичу на носиоце одлука и политичке процесе“.

„Постоје и постојаће храбри и одважни Црногорци и Црногорке, али свакако и сви они други, разних националности и вјероисповијести, који воле и поштују властиту државу и који су спремни да је бране својим животима од свих који на њу буду атаковали“, наводи Вељовић.

Он сматра да ово више није европска и модерна Црна Гора, те да смо дотакли дно.

И није гријех пасти, гријех је послије пада не устати и наставити даље. Алтернатива не постоји јер ово више није питање било ког појединца већ свих нас и није питање побједе или пораза, већ нашег поноса и бескрајне жеље да штитимо државу чије су темељне вриједности у опасности“, закључује Вељовић.

Вукићевић: Вељовић на баналан начин пласира основе своје атеистичке мисли

На његово писање осврнуо се аналитичар Бошко Вукићевић, који каже да „није лако докучити кроз каква стања свијести је пролазио одлазећи директор Управе полиције док је писао своју колумну“.

„Ако и изузмемо његове изливе мржње и шовинистичке испаде према српском народу у тексту, могло би се рећи да је колумна нека врста урнебес салате, гомила прилично несређених и међусобно контрадикторних мисли“, сматра Вукићевић.

Тако одлазећи директор полиције у првом дијелу текста, на један прилично баналан начин, каже Вукићевић, пласира основе своје атеистичке мисли.

„Те након изношења примјера „погубног дјеловања Цркве током историје“, увјерено поентира како „сваки озбиљан и научно утемељен приступ не може прихватити заговарање постојања тзв. загробног живота“. Истина, са оваквим његовим поентирањем, поред великана које је и сам поменуо у тексту, не би била сагласна огромна већина највећих научника свијета, од старих времена па до данашњих дана, који су ипак били вјерници, вјеровали у загробни живот и бесмртност душе, попут: Кеплера, Картезија, Паскала, Бојла, Њутна, Лајбница, Лагранжа, Галванија, Лавоазијеа, Џеферсона, Волте, Ампера, Гауса, Фарадеја, Фукоа, Пастера, Келвина, итд итд…, наводи Вукићевић.

Но, шта хоће Њутн и Паскал када Веселин „стане на поприште“, пита он.

Ово прилично тривијално изношење основа атеизма Вељовић након свега неколико редака, а у складу са својим збрканим током свијести, у потпуности обесмишљава тезом да је загробни живот заправо постојао, али да је укинут „због свега лошег што су завојевачи урадили Црној Гори и Црногорцима“. То се види из сљедећег дијела овог необичног текста:

„Слободарски црногорски народ вјековима опстаје на овом камену и сви завојевачи су погнуте главе одлазили са ових простора. Божија је казна да су многи окончали овоземаљски живот, јер оноземаљског и нема због свега лошег што су урадили Црној Гори и Црногорцима. Величање срамне и издајничке, такозване Подгорицке скупштине, окупација Црне Горе српским трупама, запаљене и уништене на хиљаде црногорских домова, угашена огњишта, на хиљаде убијених црногорских грађана, спроведени терор…“

Дакле, према Вукићевићевим ријечима, Вељовић наједном одбацује рухо атеисте-научника који негира могућност постојања загребног живота, те облачи униформу Мирашевог првосвештеника уз тврдњу да је загробни живот заправо укинут „због неправди према Црногорцима“.

„То је она теза о „црногорском Богу“ коју нам пласирају медији бившег режима у актуелном периоду. У суштини, основа Вељовићеве нове философске мисли је сљедећа: Бог је укинуо загробни живот и бесмртност душе након Подгоричке скупштине. Био ми је првенствено интересантан тај аспект Вељовићевог текста: о осталим садржајима ове необичне колумне, разним изливима мржње према Цркви, Србима и Србији – нећу у овој прилици. Нека се тим позабаве надлежни органи“, закључио је Вукићевић.

Извор: ИН4С