Вархељи за Н1: Напредак и повезивање западног Балкана на путу према ЕУ

Европски комесар за проширење Оливер Вархељи је ексклузивно за Н1 Загреб детаљно објаснио привредни и инвестициони план Европске комисије за западни Балкан.

Његов текст преносимо у целости:

“Београд, Подгорица, Приштина, Сарајево, Скопље, Тирана: шест главних градова западног Балкана, у срцу Европе. Но путовање и трговина међу њима и из њих у друге главне градове Европе трају двоструко дуже него између много удаљенијих градова. Повезаност је врло важна за животе људи, предузећа и привреда региона, поготово сад кад подстичемо опоравак након пандемије болести ЦОВИД-19. Осим тога, разлика у привредном развоју између тог региона и ЕУ мора што пре да нестане; тако ће се убрзати и процес интеграције тих земаља у ЕУ.

То су главни разлози због којих је Европска комисија прошле недеље представила опсежан привредни и инвестициони план за западни Балкан. Планом се предвиђа мобилизација до девет милијарди евра за главне инвестиције у подручју саобраћаја, енергетике те зелене и дигиталне транзиције како би се остварио одржив раст и отворила нова радна места. Осим тога, њиме се жели повећати улагачки капацитет региона захваљујући новом инструменту јамства за западни Балкан, с циљем прикупљања улагања у износу до 20 милијарди евра.

Потребно нам је да западни Балкан буде боље повезан, било путем или железницом која спаја главне градове међусобно или их повезује с Европском унијом, било ултрабрзим широкопојасним интернетом. Чврсто верујем да ће то дати снажан и директан подстицај трговини и улагањима и тако помоћи у стварању стабилних тржишних привреда. Нудимо и сарадњу у стварању привреде утемељене на знању пружањем помоћи малим и средњим предузећима, новооснованим предузећима те индустрији истраживања и развоја. Те привреде морају бити прилагођене становницима тих региона: потребно је решити проблем неусклађености понуде вештина и потреба на тржишту рада, а одлив мозгова мора се претворити у циркулацију знања, посебно међу младима.

У оквиру плана покреће се и зелени програм за западни Балкан. Зелена и дигитална транзиција приоритети су ЕУ за сопствени опоравак те желимо да подупремо регион у складу са стварним стањем на терену како би се решио проблем загађења и истовремено створиле одрживе пословне прилике у свим привредама. Нагласак ће бити на декарбонизацији, чистој енергији, чистој животној средини и дигиталној трансформацији, укључујући увођење ултрабрзог широкопојасног интернета.

Гас, уз обновљиве изворе енергије, има изузетно важну прелазну улогу у поступном, али што бржем престанку коришћења угља. Поступним престанком коришћења угља могле би се у великој мери брзо смањити постојеће опасности за јавно здравље. Желимо да доведемо гас на западни Балкан како би били доступни што различитији извори енергије и смањила зависност, а касније би се на том основу уводила дугорочнија, климатски неутрална решења попут водоника.

Међународне финансијске институције спремне су да подупру наш амбициозни план. Та ће подршка бити важна за максимално искоришћавање огромног потенцијала региона тако да се обезбеди највећа корист за грађане и привреде.

Комисија путем привредног и инвестиционог плана настоји да истакне и регионалну димензију наше сарадње. Регионална привредна интеграција шест партнера не значи скретање с европског пута, већ ствара директну привредну прилику за раст, савладавање привредне кризе повезане с болешћу ЦОВИД-19, модернизацију привреде у складу с приоритетима ЕУ и њихово приближавање унутрашњем тржишту ЕУ.

Привредни и инвестициони план уско је повезан с реформама. Реформе, посебно у подручју владавине права, и даље су у средишту процеса проширења те су потребне и као подршка том плану јер се њима повећава поверење предузетника и ствара боља клима за улагање.

Комисија је заједно с планом донела и пакет за проширење за 2020, у којем процењује текуће основне реформе на западном Балкану те нашим партнерима даје препоруке и смернице за седеће кораке. Нјиховом динамичном применом постићи ће се дуготрајни резултати и убрзати напредак на путу према ЕУ.

Европска унија будућност је западног Балкана. Од првог дана мандата ове Комисије врло је јасно да је западни Балкан један од наших приоритета. Неуморно радимо на томе да се регион што брже и што више приближи ЕУ и притом настојимо да постигнемо три циља: дати нови замах процесу проширења, отворити приступне преговоре с Албанијом и Северном Македонијом те убрзати привредну конвергенцију с ЕУ.

Кад је реч о прва два циља, предузети су важни кораци: ревидирана је методологија проширења и државе чланице донеле су одлуку да отворе приступне преговоре с Албанијом и Северном Македонијом, који су започети у складу с предлогом ревидиране методологије. Тако се показало да ЕУ подржава своје партнере и испуњава своја обећања.

И током пандемије болести ЦОВИД-19 подупирали смо регион и пружили неопходну и по размерама неупоредиву подршку, укључујући хитну медицинску помоћ и финансијски пакет од 3,3 милијарде евра за помоћ у савладавању директних последица пандемије.

Нови план је трећи стуб тог приступа. Нјиме ће се подупрети дугорочни социоекономски опоравак региона и конвергенција с ЕУ, али и повећати и унутаррегионална сарадња и трговина те ослободити неискоришћени привредни потенцијал региона. Важно је напоменути да ће се регион консолидовати као инвестицијско средиште за европска предузећа те постати видљивији улагачима који настоје да смање удаљеност од тржишта ЕУ и диверсификују снабдевање.

Прошле недеље сам ишао на западни Балкан како бих нашим партнерима лично представио нови привредни и инвестициони план те годишње процене. Путовао сам у регион да бих добио подршку за спровођење плана и јасну обавезу свих партнера на сарадњу и спровођење реформи, и задовољан сам позитивним одговором. На овоме ћемо радити заједно како бисмо већ у идућих пет година створили ново привредно и социјално окружење.”

Извор: Н1