Вучић, један човек – два лица?

У опозиционом деловању Александра Вучића постоји битна разлика између периода када је био један од челних људи Српске радикалне странке, и наступа после 2008. године и политичке трансформације у напредњака, оцењују политички аналитичар Цвјетин Миливојевић, и аналитичар и бивши народни посланик Ђорђе Вукадиновић.

На протесту испред телевизије Б92, 27. маја 2007. године Александар Вучић је говорио овако:

„Ово је наш начин да покажемо да не могу да нас уплаше и да је Србији слобода била и остала најважнија, па нека дођу да и нас ухапсе. Са одушевљењем их дочекујемо и никакав проблем у томе не видимо”.

Радикал Вучић тада се жалио да у Србији не постоји слобода и да је забрањено имати другачије мишљење од режима Бориса Тадића.

Он је обећао да ће, уколико они дођу на власт, Демократска странка имати прилике да слободно делује на политичкој сцени, критикује и износи свој програм.

Током једног од протеста радикала против тадашње власти, Вучић се осврнуо и на РТС.

„Биће неких мањих захтева и од медијских кућа, за које смо сигурни да ће нам изаћи у сусрет, а једина од које можемо нешто да тражимо јесте јавни сервис, онај који ми плаћамо, као и остали грађани Србије“, рекао је Вучић.

Вучић је и касније у много наврата оптуживао Тадића да је под контролу ставио готово све медије у Србији.

Такође, једна од замерки на рачун Бориса Тадића и Демократске странке била је та што никада нису пронашли убице Славка Ћурувије, за које је тада тврдио да зна ко су и да ће бити ухапшени.

„Жао ми је што нисам сада у Скупштини, да цитирам у неком излагању и наведем те речи о медијима, али да не кажем да су Вучићеве. Далеко од тога да је стање било идеално и идилично, али једну релативно нормалну медијску сцену он је представљао апокалиптички, као да говори о Северној Кореји. Данашња медијска слика под СНС и под њим лично одговара његовом опису“, наводи за Данас Вукадиновић.

Према речима Вукадиновића, Вучић се последњих година чешће среће са Тачијем него што га виђају Еди Рама или Дритан Абазовић. У тој ситуацији он би политичке противнике одмах означио као издајнике.

За време радикалских дана, јавно је нападао Тадића што се састајао са тадашњим премијером Косова Агимом Чекуом.
Вучић је рекао да је СРС „шокирана чињеницом“ да председник Србије Борис Тадић „назива терористу и оптуженика за ратне злочине Агима Чекуа војником и са њим на пристојан начин разговара о будућности дела територије Републике Србије“.

Приликом организације скупа, који је био предвиђен као супротстављање „окупаторима и албанским сепаратистима“, Вучић је нагласио да се Србија никад неће одрећи Косова и Метохије.

„Као држава морамо да покажемо одговорност према свом народу. Они који мисле да су све проблеме решили тиме што ће бескрајно да славе на муци српског народа, преварили су се, јер никада неће наћи већину у Србији која ће прихватити независан Космет“, истакао је он тада.

Како је оценио, власт Бориса Тадића се „служи триковима“ и у јавности уводи разне мање значајне теме, попут Параде поноса, како се не би говорило о незапослености и беди у којој живи велики део становништва.
Цвијетин Миливојевић оцењује да у Вучићевим наступима има много бруталних лажи, које чак нису ни аргументи завијени у спиноване чињенице.

„То су класичне лажи и они су тако и дошли на власт. Рецимо, обећавају да ће поништити све договоре о Косову које је постигао шеф преговарачког тима ДС Борко Стефановић и фактички ако треба Косово бранити оружјем. После само седам-осам месеци од доласка на власт, видимо да они потписују Бриселски споразум који се, у односу на оно што је потписала ДС тада, може заиста сматрати издајничким“, напомиње Миливојевић.

Он сматра да су Немачка и Европска Унија Тадића „путили низ воду“ због одбијања да потпише споразум, који 2013. Ивица Дачић и Александар Вучић подржавају. Због велике кооперативности Вучић је добио симпатије и подршку Запада.

„Вучић је политичар којег ’краси’ феномен прејаке речи. Он је себе довео у ситуацију да на разне начине мора да се мигољи, да се одриче нечега што је сам говорио кад је имао 25-30 година живота, укључујући ону несрећну реченицу ‘убити 100 за једнога’. У свом процесу преумљења хоће да нас убеди да сви морамо да заборавимо шта је говорио, као да је он био малолетник. Ако сте политичар и одрастао човек, цену онога што сте изговорили морате да платите“, истиче Миливојевић.
Вучић је, такође, говорио да Тадићеви медији не смеју да објаве да је у држави дошло до драматичног пада производње.

Цитирајући Слободана Милошевића, Миливојевић је изјавио како су Александар Вучић и Томислав Николић били омиљена опозиција демократа, зато што су их они и пројектовали.

“Тадић је био мало дете у спиновању у односу на Вучића. Чак иако се сложимо да се Тадићев тадашњи штаб за комуникације бавио спиновањем, то су биле много бенигније теме од оних којима се бави Вучић. Спиновање је само међуфаза између ПР и пропаганде, а код Вучића и његове власти све је пропаганда. Преко режимских медија чујете лаж, или још горе, лаж која је праћена дисквалификацијом сваког другачијег мишљења, не само опозиције и њихових лидера, него свако критичко мишљење. То је незабележено у Европи после другог светског рата“, поручује Миливојевић.
У једном интервјуу за Пешчаник 2011. године, Александар Вучић осврнуо се и на могућност формирања владе са Ивицом Дачићем.

„Ивица Дачић је човек у кога немам ама баш никаквог поверења. Једном су нас преварили и то је довољно. Уосталом, како да сарађујем са Александром Антићем, председником градског одбора СПС-а и председником Скупштине Београда, који у главном граду има преко двадесет кафића или ресторана? Кажите ми који београдски ресторан није или Антићев или Срђана Стојановића, кума градоначелника Драгана Ђиласа? Па, нема га. Све су узели, опљачкали… Дакле, што се тиче СНС-а, наш план је влада са мањинама“, рекао је тада Вучић.

Он је тада истакао и покушаје људи са власти да спречи њихове састанке са европским званичницима.

„Не можете да верујете шта све режим у Србији ради како би осујетио наше сусрете са највећим европским званичницима, са бројним амбасадорима великих сила у нашој земљи. Ти покушаји иду дотле да се одавде позивају поједини европски стафери и моле да, ако нас већ примају, не пусте унутра камере да то сниме“, говорио је он.

Вучић је открио и тајну поверења које је стекао у Бриселу.

„Знате, често нам постављају питање како смо успели да убедимо Брисел да смо се променили. Одговор је веома једноставан – искреношћу. Јер, шта год о мени мислили, уверен сам да, док ме слушате, верујете да говорим оно што мислим. То су препознали и људи у Бриселу и страни амбасадори“, истакао је Вучић.
Монструм је појео свог оца ствараоца
Цвијетин Миливојевић верује да је Борис Тадић заједно са ДС-ом играо кључну улогу у процесу разбијања и слабљења Радикала на, како је рекао, једну Шешељеву и једну проевропску радикалну странку. Како је Вучић прелазио тај пут, он се прилагођавао.

„То је била погрешна процена Бориса Тадића, јер се СНС отргла контроли. Тај монструм је појео свог оца ствараоца. Код Вучићевих изјава видимо када наступа као радикал и све оно што и данас чујемо као једну врсту радикалског речника. После 2008., за четири године боравка у опозицији имамо умиренију критику. Она опонира и економској и спољној политици коју води ДС, али не чини то на нихилистички начин“, објашњава за Данас Миливојевић.

Извор: Данас