Вулин: Наш партнер је КФОР, проблем је када он не обавља своју улогу

Министар унутрашњих послова Србије Александар Вулин у интервјуу за Косово Онлајн истакао је да су у Копненој зони безбедности највећи проблем наоружане банде шумокрадица, које упадају са простора Косова, и често пуцају на српске снаге безбедности. Вулин је, између осталог, говорио о сарадњи с Кфором и о покушајима стварања “велике Албаније”, као фактору ризика по безбедност у ширем региону.

Министар Вулин каже да је стање у Копненој зони безбедности у овом тренутку мирно, али да то не значи да не може веома брзо да дође до промена.

На какве проблеме наилазе српске снаге безбедности и каква је сарадња са Кфором?

Оно што угрожава стање у Копненој зони безбедности јесу честе шиптарске банде шумокрадица које прелазе, секу шуме, праве озбиљне проблеме и веома често пуцају на припаднике српских служби безбедности. Увек су опремљени, наоружани и очигледно је да су то организоване криминалне банде. Кфор нам у томе нимало не помаже. Он сматра да то није његова одговорност, а косовска полиција се више понаша као савезник него као неко ко би требало да их спречава да врше таква кривична дела. Ми се наравно супротстављамо, тамо где можемо ми их ухапсимо, одузмемо средства којим су учинили кривично дело и суштински то јесте озбиљан проблем. То није само проблем крађе шуме јер тамо где прођу шумокрадице тамо могу да прођу и шверцери дроге, оружја, људи и ко зна чега другог.
Наши припадници безбедности опремљени су по највишим стандардима, имају нову балистичку опрему, нова возила, нове униформе, термовизију, све што им је потребно да раде свој посао. Морамо водити рачуна о њима. Они су најистуренији у опасном делу наше земље због припадника свих тих банди и морају бити заштићени у највећој могућој мери.
Постоји ли контакт са косовском полицијом?

Косовска полиција није наш партнер, за нас косовска полиција не постоји. Косово није држава, то је територија под привременом управом УН у складу са Резолуцијом 1244 и то је све. КФОР је наш партнер. Када КФОР и Еулекс занемаре своју улогу онда имамо озбиљан проблем. Није мени никаква утеха што то није моја одговорност или органа Републике Србије, јер мене занима безбедност свих који живе на простору Косова и Метохије, наравно Срба, али и свих људи који живе на том простору. Ако се омогућава шверц наркотика то пођеднако погађа све. Неће се ничије дете усрећити ако купује дрогу од овог или оног нарко дилера. То је све озбиљан проблем и ту Међународна заједница мора да покаже и улаже много више напора и воље. Не да покушава нас да примора да сарађујемо с косовском полицијом и да на тај начин на мала врата признамо косовску државност. То се никада неће десити, али неће ни људима који живе на КиМ бити боље. Одговорност је на Међународној заједници да обезбеде да људи који живе на том простору живе у миру и у складу са поштовањем закона. Као и било који други људи на свету и они то заслужују без обзира на националност. Ми се стриктно држимо Резолуције 1244 и увек се боримо против криминала. Жао ми је што морам да кажем да највећи број нарко кланова управо долази са простора КиМ, али то је чак и већи проблем у Европи него у самој централној Србији.
Каква је ситуација у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи у погледу безбедносног стања?

Где год држава Србија има пуни капацитет, а то значи да има судију, полицајца и војника, и лекара и учитеља, безбедносна ситуација је одлична. Поштује се закон, он важи за све, примењује на исти начин и могу да кажем да је безбедносна ситуација одлична. Брину нас исте муке. И тамо имате борбу са ковидом, комуналне проблеме, политичке, све оно што се дешава на простору читаве Србије. Али безбедносна ситуација је добра.

Осим са Косова, одакле стижу још претње по безбедност?

Не долазе само са Косова. Безбедносне претње за Србију у складу са Стратегијом одбране коју смо усвојили у парламенту, су угрожавање Срба без обзира где они живе. Свако угрожавање њиховог положаја без обзира где живе је угрожавање безбедности и Републике Србије. Не можете вршити дискриминацију према Србима са којима живите, а очекивати да будете у добрим односима са Србијом крај које живите. То једноставно не иде, како се понашате према српској заједници ви се тако понашате према Србији. Највећа безбедносна претња, не само за Србију, већ за читав Балкан јесу покушаји стварања “велике Албаније”. Стварање “велике Албаније” не може да се деси чак ни само на телу Србије, него морају да страдају и Северна Македонија и Црна Гора, делови Грчке, и то је навећи безбедносни изазов за читав Балкан. Наравно ништа мањи су све чешћи и гласнији покушаји укидања Републике Српске и мењања Дејтонског споразума. Не можете мењати споразум који је донео мир и одредио како функционише и постоји БиХ и очекивати да ће бити све у реду. Да уништите споразум који је донео мир и кажете то ће ојачати мир – па неће, и не може то да буде исправна политика, нити искрена политика мира и поштовања свих. БиХ се састоји из два енитета и три конститутивна народа и без њихове воље као и земаља које су гаранти не може бити промене Дејтонског споразума. Србија се оштро противи било каквој промени тог споразума и умеће да сачува своју Републику Српску.
Политичка превирања су у Приштини, иде се на нове изборе, како ће све то утицати на дијалог и однос према Србима?

Јасно је политичарима у Приштини да дијалог није довео до признавања њихове лажне државе. Осам година сам слушао да ће Александар Вучић признати лажну државу Косово и као што видите није. Не само да је није признао него су шиптарски политичари рекли да их је дијалог омео у стварању њихове државности и спречио их да буду чланови бројних међународних организација. Једноставно није им дозволио да ураде то што су желели. Они виде да то не функционише, да то што су они хтели – безусловну капитулацију Србије са Александром Вучићем нису добили и никада је неће добити.

Управо због тога одбијају формирање Заједнице српских општина која је суштина Бриселског споразума, а без које ми никада не би потписали тај споразум. Они ће урадити апсолутно све да до тога не дође. Слажем се да су политичке партије у Приштини у сукобу, али осим када су у питању Срби. Ту се слажу, однос према Србима и Србији, нема ту никакве разлике. И ако треба да ураде нешто да би наудили или нашкодили Србима или Србији, они ће то и урадити. Имате разне нијансе у тамошњем политичком друштву, што је нормално, али нисам приметио да је иједна странка осудила оне срамне билборде у којима се прети Србима или било какво насиље над Србима или затражила да нек одговара за ратне злочине над Србима. Не треба заборавити да је њима Трибунал за злочине ОВК наметнут и није нешто што су они желели да ураде. Они ће учинити све да се истина о злочинима ОВК не сазна. ОВК и оно што су радили на КиМ, уколико се докаже оно што ми знамо да је то злочиначка организација, како ће онда моћи да причају о себи као жртви и да је такозвана косовска независност заправо последица неке херојске борбе. Против кога? Стрељане деце и жена, стрељаних у Гораждевцу, жетеоца и Старом Грацком… Истина о Жутој кући објашњава против чега су Срби морали да се боре.
У Приштини се чују бројне примедбе на ваш рачун, јер их називате Шиптарима. Како то коментаришете?

Ја сам научио да их зовем Шиптари на Косову и Метохији, пошто сам две године провео као директор Канцеларије за КиМ, управо из разговора са њима. Шиптар је у српском језику синоним за реч Албанац, а Албанац је у српском језику синоним за реч Шиптар. Ми смо реч Шиптар добили из њиховог језика, нисмо је ми сковали, измислили ту реч. Они су три пута променили своје име у 20. веку. До Балканских ратова 1912. године називали су их и називали су се Арнаутима или Арбанасима, и са правом су се бунили против тог израза јер су говорили да је то турска реч. Онда су рекли “ми смо Шиптари, не Арнаути или Арбанаси”. То је њихов језик, а близу разбијања СФРЈ су одлучили да себе зову Албанцима. Не бих имао ништа против, али само промените у свом језику ту реч, промените језик, граматику, књижевност и први ћу вас звати онако како ви желите. Али не можете очекивати од Срба који су реч Шиптар добили из вашег језика – тако сте нам се представили, да ми сад престанемо да вас зовемо онако како су вас звали наши прадедови и дедови. Како у Швајцарској могу да вас зову тако, а у Србији не може, каква је то дискриминација када ви сами себе зовете Шиптар. Драги моји Шиптари, ја вас бескрајно поштујем, јели смо заједно хлеб, ви сте народ Есад Паше Топтанија, бескрајно поштујем вашу културу, традицију, цивилизацију коју сте створили живећи и са мојим народом, али ја ћу вас звати онако како вас је звао мој прадеда, како вас и данас зову Срби на простору КиМ, онако како ви сами себе зовете. Ако икада будете променили језик и граматику ја ћу бити први који ће прихватити ту промену. До тада пустите ме да говорим језиком који вас ни мало не вређа, који одлично разумете, језиком и изразима који сам добио из вашег језика.

(Косово онлајн)