ЗАЈЕДНО СМО ДУЖНИ 24,4 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА: Грађани Србије тренутно отплаћују 131.345 стамбених кредита

ЖИТЕЉИ Србије тренутно банкама дугују 2.869 милијарди динара. Према последњим подацима Удружења банака Србије, укупна кредитна задуженост клијената, последњег дана претходне године, по основу свих кредита је око 24,4 милијарде евра, а што је 12 одсто више него лане.

Статистика каже да је дуг становништва око 10 милијарди евра, па у просеку сваки пунолетни грађанин дугује 1.600 евра банкама.

Подаци Удружења банака Србије сведоче да је задужење 12 одсто веће у односу на крај 2019. године када је укупан дуг правних лица, предузетника и становништва био 2.561 милијарда динара, односно око 21 милијарда евра.

– Раст задужења највиши је код предузетника и износи 20,4 одсто овог дуга – кажу у УБС. – Док је на крају 2019. године укупна задуженост правних лица 1.475 милијарди динара, сада је дуг правних лица 1.605 милијарди динара, предyзентника 635 милијарди динара, а становништва око 1.200 милијарди динара.

Гледајући врсте кредита, укупно се у овом тренутку отплаћује 131.345 стамбених кредита, а њихов просечан износ је 3,5 милиона динара. Последњи извештај УБС показује да је за 72,6 милијарде динара порасло задужење по основу готовинских кредита, у 2020. години.

Од укупног броја кредита који се отплаћују 61,3 одсто чине готовински, потрошачки 8,6 одсто, пољопривредни 3,5 процената, док је стамбених око 6,5 одсто. Када је реч о суми која се отплаћује, 39,5 одсто дуга становништа чини новац подигнут за куповину или адаптацију станова. Тако житељи Србије тренутно отплаћују укупно 473 милијарде динара на основу стамбених кредита.

Како подаци банака показују, истовремено са растом дугова, дужници су све редовније платише. Доцња у отплати се из године у годину континуирано смањује. Тако је доцња у укупном дугу банкарских кредита опала, и тај тренд је настављен и у 2020. години.

– Од 2013. када је доцња учествовала са 12,5 процената у укупном дугу, у 2015. нарасла је на 18,6 одсто и од тада креће континуирано смањивање сваке године – кажу наши саговорници. – На крају 2020. доцња је пала на 3,5 одсто. Кад је реч о кашњењу грађана у кредитним обавезама, тај удео је увек нижи. И он је достигао максимум 2015. године – 7,3 одсто, да би постепено падао и на дан 31.12.2020. износио је 2,4 процената.

Тај удео је, кажу у УБС, падао и током 2020. године када је смањен број краткорочних кредита правним лицима у доцњи за 368. Кашњење у отплати стамбених кредита је свега 0,9 одсто.

У Народној банци Србије објашњавају да су прошле године због велике потребе привреде за ликвидним средствима, кредити за обртна средства повећани за 107,3 милијарде динара, а за њима следе инвестициони кредити, који су порасли за 21,1 милијарду динара.

– Захваљујући мерама НБС које су допринеле даљем паду каматних стопа на динарске кредите и одобравању кредита из гарантне шеме, привреда се у 2020. претежно задуживала у динарима – кажу у Централној банци.

РАЧУНА ВИШЕ НЕГО ГРАЂАНА

ПОСЛЕДЊА анализа УБС сведочи да је у око 25 банака отворено 7.855.486 рачуна, које користи око два милиона мање корисника. Око 10 одсто рачуна је у минусу, односно 257.427. Просечна сума у дозвољеном прекорачењу је 44.846 динара.

ЗАДУЖИВАЊЕ РАСТЕ ЗБОГ МЕРА

ПОТРАЖИВАЊА банака по основу кредита привреди и становништву крајем прошле године чине 48 одсто БДП-а, од чега се 1.359,1 милијарда динара односила на кредите привреди, а 1.232,5 милијарди динара на кредите становништву – кажу у НБС. – Домаћа кредитна активност трећу годину заредом остварује готово двоцифрен раст – 2019. износила је 9,8 одсто, а у 2018 – 9,9 одсто. НБС је лане подржавала кредитну активност смањењем референтне каматне стопе, мораторијумима и другим мерама. Раст кредита привреди у 2020. године износио је 9,1 одсто, а кредита становништву 11,4 одсто.

Извор: Новости онлајн