ЗБОГ ДОКТОРА АНДРЕЈКЕ ЈУГОСЛАВИЈА ЈЕ ОТИШЛА У МОНТЕВИДЕО: Михајло Андрејевић задужио нас је и као лекар! (ВИДЕО)

Михајло Андрејевић Андрејка, фудбалер, фудбаски функционер, доктор и професор Медицинског факултета у Београду, којег је у филмовима “Мотевидео, Бог те видео” и “Монтевидео, видимо се”, као и у серији “На путу за Монтевидео” на маестралан начин играо Војин Ћетковић, је као тринаестогодишњи дечак учествовао је у оснивању Београдског спорт клуба (БСК) којем је остао веран до његовог гашења 1944.

Био је веома даровит фудбалер. Међутим, као и многим његовим генерацијским другарима Први светски рат је уништио снове о фудбалској слави. Имао је свега 16 година када се као добровољац пријавио у српксу војску. Заробљен је и одведен у логор у Бугарској, одакле је успео да побегне с неколицином војника и прикључи се српским снагама на Солунском фронту.

Цела његова породица, као и пријатељи из гимназије, били су изненађени када се Андрејка појавио у Београду у јесен 1918. као припадник ослободилачке војске. Верујући како је погинуо још 1915. сви су га прежалили. Пошто је одиграо неколико утакмица за БСК током 1919. одлази у Беч на студије медицине. Петогодишње студије је окончао с одличним успехом, упркос озбиљним егзистенцијалним проблемима с којима се суочавао.

По повратку у Београд одмах је прикључен управи БСК-а. Захваљујући њему БСК је постао први клуб у овом делу света који је увео редовну лекарску службу и обавезне прегледе фудбалера.

Кад је Фудбалски савез Краљевине Југославије пресељен из Загреба у Београд 1930. постао је секретар за спољне послове. Био је најзаслужнији за одлазак репрезентације на прво Светско првенство у Уругвају, где је, деобом трећег и четвртог места, остварен највећи успех у историји српског фудбала.

У Југословеснком фудбалском савезу вршио је функције председника и потпредседника, а 1932. постао је члан Светске фудбалске федерације (ФИФА). Био је члан Надзорног одбора, а на Конгресу 1936. промовисан је за члана Извршног комитета. Присуствовао је свим фудбалским првенствима света од 1930. до 1982.

Говорио је седам језика и био одличан писац, с обзиром да је као новинар радио за Недељну борбу. У периоду од 1953. до 1969. био је редовни професор Медицинског факултета у Београду.

Према тврдњи његовог сина, на полувремену мајсторице за пласман на Светско првенство у фудбалу 1974., Андрејевић је убризгавао чоколаду у вене југословенских фудбалера. Југославија је преко Каталинског постигла побједоносни погодак и отишла на Мондијал.

Написао књигу успомена “Дуго путовање кроз фудбал и медицину”. Први је довео апарат за дијализу из Лондона у Београд, као и апарат за акупунтуру.

Преминуо је у Београду 1989. у 91. години.

Извор: Курир спорт