Живу реч пред ђацима телевизија не може да замени

Професор биологије Дејан Бошковић из ОШ „Иво Андрић” ове године освојио је признање за најбољег едукатора у време епидемије, а снимио је и највише часова за ТВ наставу националне телевизије.

Професор биологије, и у учионици и на телевизији, један од омиљених ТВ наставника, добар колега и званично најбољи едукатор 2020. године у време епидемије вируса корона – главом и брадом проф. Дејан Бошковић. Кажу да због њега предавања из биологије на телевизији са задовољством гледају и деца и родитељи, а овај супернаставник постао је и рекордер у броју снимљених предавања за онлајн часове.

Професор Бошковић члан је колектива Основне школе „Иво Андрић” на Канаревом брду већ 20 година. После многих успеха и посвећеног рада, темељних припрема за сваки час пред камерама, његову преданост препознала је и шира јавност. Бошковић је изабран међу 15 најистакнутијих појединаца у току епидемије вируса корона на конкурсу „Они су хероји” у организацији Делегације Европске уније у Србији.

Недавно је стигло и још једно признање. Удружење за подстицање предузетништва „Живојин Мишић” седму годину заредом прогласило је десет најбољих едукатора у Србији, а професор Бошковић понео је ласкаву титулу најбољег едукатора у 2020. години у време пандемије.

На овај конкурс пријавила га је колегиница Славица Гомилановић, учитељица из Петровца на Млави која је снимала ТВ часове за децу од првог до четвртог разреда.

– Невероватно је да данас било ко буде најбољи наставник у Србији. Већина нас се труди да свој посао савесно обавља. Неизмерно ми је драго због додељене награде јер она издваја добре професоре који чине све за наставу и мотивише их да и даље буду квалитетни предавачи. У медијима често испливају „лоши” наставници па је ово начин промоције да се види она добра страна просвете, рад и квалитет – каже Бошковић и додаје да су оваква признања потребна јер утичу на мотивацију сваког човека.

А њега највише мотивише сама природа посла којим се бави, ради са децом, а они су, сматра четрдесетосмогодишњи професор, људи који ће бити главни грађани ове земље.

– Они су данас потпуно другачији од онога на шта смо навикли. Свесни су да су све информације до којих треба да дођу само на један „клик” далеко. Зато се често питају зашто треба нешто да уче када то имају на интернету, увек доступно. Ђаци су интелигентни и креативни, имају потенцијал, а на нама наставницима је да их усмеримо да би то дошло до изражаја – истиче Бошковић.

Зато се на његовим часовима поштује дисциплина. У хаосу је, сматра он, немогуће радити. Мора бити успостављен ред и морају се знати границе. Не воли да прича о оцењивању јер је, каже, његова мисија да пре свега пружи знање и научи ђаке.

– Моји ученици имају и другу и пету и шесту шансу за оцену иако мислим да је учење за оцену погрешна ствар – изричит је Бошковић.

Осим наставничког ангажовања у раковичкој осмолетки, професор биологије ради и као спољни сарадник Министарства просвете, науке и технолошког развоја. На основу богате биографије изабран је за једног од предавача који су снимали часове на националној телевизији. Бошковић се може похвалити чињеницом да је одиграо главну улогу у првом снимљеном часу за ТВ наставу.

– После дугих разговора како треба да изгледају часови пред камерама, неке колеге имале су жељу да се опробају пред објективом, па сам и ја одлучио да станем пред један. Мислио сам да ме нико не гледа и био сам опуштен, али су људи из ТВ екипе гледали и закључили да би час могао одмах да се сними. Имао сам спремну презентацију и материјал па је тако настао и први ТВ час – подсетио се наставник.

Признаје да му је било веома чудно да ради у таквим условима. Навикао је на интеракцију са децом па је тишина са „друге стране” понекад била и непријатна. Нема потпитања нити оне завршне „Да ли сте разумели?”. Стајати пред камерама, без кретања и гласова прекопута, није му било нимало лако. Гледаоцима је деловао веома уиграно. Снашао се професор биологије, кажу ђаци који су пратили програм, као прави глумац.

– Приликом снимања часова постоје нека правила која су мени потпуно неприродна. Ми се тако не понашамо у учионици. Трудимо се да погледом обухватимо све ученике, крећемо се, питамо, добијамо одговоре… Овде је камера једино у шта треба да се гледа – прича своја искуства професор.

Гледајући његова излагања на малим екранима, деца су имала прилике да виде сликовите презентације градива и кратке филмове, како их је и сам назвао – „мини-опстанке”. За сваки час, а било их је 80, припремао се од 10 до 12 сати дневно. Ударни темпо рада није му дозвољавао ниједан слободан дан, па чак ни викенде.

– Настава од петог до осмог разреда тада је била на мојим леђима јер сам био једини наставник биологије који је снимао часове. Било је тешко, али и занимљиво – каже Бошковић.

Ипак, жива реч и предавање пред ђацима су најефикаснији. Повратак у клупе почетком ове школске године обрадовао је просветаре. Накратко се све вратило у нормалу.

– Здравље треба да буде на првом месту. Ако епидемиолошка ситуација налаже тако да деца буду код куће, онда то подржавам. Надам се, ипак, да ћемо друго полугодиште започети у школским просторијама – закључује биолог Дејан Бошковић.

Извор: Политика