Зоговић: Уставни суд легализује пуку отимачину надлежности Скупштине Црне Горе

Објављивањем одлуке која проглашава неуставном норму о “стављању у затвор” члана 119 ЗКП-а Уставни суд је додатно потврдио да реформа правосуђа мора бити приоритет нове власти како би се кроз општи реизбор судија и тужилаца повратила независност и непристрасност судија и тужилаца при доношењу одлука а малигни политички утицај свео на ниво статистичке грешке. Овом скандалозном одлуком Уставни суд је заузео став да се свједоци не могу затварати осим ако се ради о посланицима Скупштине Црне Горе.

Суштина ове одлуке јесте давање алибија одлукама Вишег и Апелационог суда да посланик има имунитет само у пленарној сали и то за вријеме засиједања. Уједно ова одлука је обесмислила члан 86 Устава Црне Горе као и једногласно усвојене закључке Административног одбора 26 сазива Скупштине Црне Горе по питању ограничавања имунитета посланику. Умјесто да Уставни суд разматри уставне жалбе Небојше Медојевића и Милана Кнежевића и прецизно се одреди да ли посланик има имунитет само у пленарној сали за вријеме засиједања, како то тврде Виши и Апелациони суд, Уставни суд је покренуо поступак за оцјену уставности одредбе члана 119. став 2. ЗКП-а како би Бориса Савића и Мушику Дујовића спасио од отказа али и кривично правне одговорности. Овим маневром пренебрегнута је и неспорна чињеница да Небојша Медојевић и Милан Кнежевић нису одбили да свједоче.

Напротив, свједочили су два пута по два сата, али очигледно Стојанка Радовић и Лидија Вукчевић нису биле задовољне њиховим свједочким исказом, и онда су њих двије у координацији са Миливојем Катнићем и Борисом Савићем отпочели неуставан и незаконит обрачун са лидерима ДФ-а и посланицима у Скупштини.